Žuti trougao sa znakom uzvika i natpisom „nije 100 odsto mlečni proizvod” postao je poznat među potrošačima od kada su 1. avgusta prošle godine uvedena nova pravila deklarisanja proizvoda koji sadrže mlečne komponente. Ova oznaka se posebno odnosi na proizvode od mleka, kao što su sir, pavlaka, maslac, ali i pekarski i poslastičarski proizvodi kao što su burek, pite i razni namazi ukoliko u svom sastavu imaju biljna ulja ili masti.
Prema navodima mlekarske industrije, uvođenje ovih oznaka dovelo je do drastičnog smanjenja prometa proizvoda koji sadrže palmino ulje ili druge biljne masti. U nekim slučajevima, promet ovih proizvoda opao je čak za 50%. Proizvođači tvrde da je nova oznaka stvorila percepciju među potrošačima da su ovi proizvodi manje kvalitetni ili čak nezdravi, što je dovelo do smanjenja prodaje.
Jedan od vlasnika mlekare, koja je na domaćem tržištu prisutna skoro tri decenije, ističe kako su njihovi proizvodi, koji sadrže biljne masti, jasno deklarisani, ali da je stvorena slika o njima kao „neprijateljima“ mlekarske industrije. On smatra da žuti trougao stvara utisak o zdravstvenoj spornosti proizvoda, iako su oni dozvoljeni za proizvodnju i prodaju. Mnogi kupci, pri susretu sa ovom oznakom, odlučuju da vrate proizvod na policu, što dodatno smanjuje prodaju.
Pored toga, proizvođači ukazuju na nepravdu u načinu označavanja, s obzirom na to da se slični propisi ne primenjuju na druge prehrambene proizvode koji sadrže palmino ulje, kao što su čokolade ili keksi. Ova situacija dovodi do toga da su samo mlečni proizvodi podložni ovakvom označavanju, dok drugi slični proizvodi prolaze bez dodatnih oznaka.
Iz Privredne komore Srbije poručuju da je cilj uvođenja posebnog označavanja da se spreče zloupotrebe i neprecizno deklarisanje u mlečnoj industriji. Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, Nenad Budimović, objašnjava da je došlo do zloupotreba kada su proizvodi predstavljani kao sirevi i drugi mlečni proizvodi, dok su u stvarnosti sadržavali značajan udeo biljnih masti.
Budimović naglašava da nije reč o zabrani proizvodnje tih proizvoda, već o obavezi da se jasno informišu potrošači o sastavu proizvoda. On smatra da poređenje sa konditorskom industrijom nije u potpunosti opravdano jer su u sastavu slatkiša biljne masti odavno jasno navedene. Problemi su nastali zbog proizvoda koji su ličili na sir, a sadržavali visoke udjele biljnih masti, što je potrošače često dovodilo u zabludu.
Cilj novih propisa nije bio da se eliminišu proizvodi koji sadrže palmino ulje ili biljne masti, već da se potrošačima omogući da jasno znaju šta kupuju. Budimović napominje da palmino ulje ili biljne masti same po sebi nisu štetne, i da je važno da kupci znaju da li je proizvod koji kupuju zaista mlečni ili biljni.
Uvođenje oznaka je, prema rečima stručnjaka, korak ka transparentnijem tržištu i boljoj informisanosti potrošača. Potrošači imaju pravo da znaju kakve proizvode kupuju, a proizvođači su obavezni da jasno istaknu sve sastojke. Ova praksa može doprineti jačanju poverenja potrošača i smanjenju zabluda u vezi sa kvalitetom i sastavom prehrambenih proizvoda.
U svakom slučaju, nova pravila označavanja su postavila temelje za bolju regulaciju tržišta i zaštitu potrošača, a njihova primena će se pratiti kako bi se obezbedila korektna i transparentna trgovina u sektoru mlečnih proizvoda.
