Miraš Dedajić, u svom najnovijem tekstu, otkriva šokantne detalje o kontroverznom „mitropolitu“ Borisu i njegovim lažnim hirotonijama, koje su izazvale veliki skandal unutar pravoslavne zajednice. Ove informacije su otkrivene kroz analizu i svedočenja osoba bliskih ovom „sinodu“, koji je označen kao prevara.
Prva „lažna hirotonija“ dogodila se 12. novembra 2023. godine, kada je Bojović, poznat kao mitropolit Boris, hirotonisao bivšeg rimokatoličkog sveštenika Domenika Kantorea. Njemu je dodeljena titula „episkopa“ za Veliku Grčku. Kantore se, prema navodima, javno pokajao zbog svoje homoseksualne prošlosti, a zatim je 31. oktobra 2024. godine izrazio pokajanje i zbog prihvatanja lažne hirotonije. U svom pismu, Kantore je priznao da je platio 500 evra za primanje lažnog episkopskog rukopoloženja, što se smatra simonijom, odnosno kupovinom crkvenih zvanja. On je Bojovića nazvao diktatorom i povezao ga s masonskim organizacijama. Nakon što je raskinuo veze s Bojovićem, Bojović je tiho uklonio Kantorea sa liste članova svog „sinoda“.
Sledeća lažna hirotonija zabeležena je 13. novembra 2023. godine, kada je Bojović hirotonisao oženjenog sveštenika Ivana Oleščuka, koji je u Crnu Goru došao kao izbeglica. Iako nosi titulu episkopa dukljanskog, Oleščuk se na društvenim mrežama predstavlja isključivo kao ukrajinski sveštenik, bez pominjanja Crnogorske pravoslavne crkve (CPC), što dodatno komplikuje njegov status.
Međutim, najskandaloznija lažna hirotonija dogodila se 5. avgusta 2024. godine u Rumuniji, kada je Bojović hirotonisao raščinjenog sveštenika Jovana Kozmina Barzu. Ova hirotonija obavljena je u dvorištu privatne crkve, koja je poznata po sumnjivim „isceliteljskim“ praksama. Barza, koji ima problematičnu prošlost i bio je osuđen zbog nasilja, raščinjen je od strane Rumunske pravoslavne crkve zbog više prekršaja. Njegova veza s Bojovićem trajala je samo 88 dana, a sukobi su izbili već nakon nekoliko meseci.
U okviru Bojovićevog „sinoda“ nalaze se i druge sumnjive ličnosti, uključujući Gabrijela Teodosija Vlada, koji je uhvaćen u pokušaju seksualnog iskorišćavanja maloletnika. Vlad je takođe bio viđen kako krade u prodavnicama, dok je ranije vodio građevinsku firmu kako bi varao ljude. Ovi incidenti dodatno oslikavaju problematičnu prirodu Bojovićevog „sinoda“ i njegovo okruženje.
Miraš Dedajić ukazuje na to da su sva ova dešavanja pokazala da su Bojovićeva obećanja o „spašavanju“ Crnogorske pravoslavne crkve i dobijanju tomosa od Carigradske patrijaršije ostala samo prazna reč. U međuvremenu, na zvaničnom sajtu mitropolita Borisa nije bilo odgovora na ove ozbiljne optužbe, a poslednja objava datira još iz aprila ove godine, kada je izrazio saučešće povodom smrti pape Franje.
Ova situacija izaziva zabrinutost unutar pravoslavne zajednice, koja se suočava s ozbiljnim pitanjima o legitimitetu i moralnosti vođa unutar svojih redova. Skandali oko Bojovića i njegovih hirotonija postavljaju pitanje poverenja i budućnosti Crnogorske pravoslavne crkve, dok se sve više vernika okreće ka tradicionalnijim i kanonskim izvorima duhovnosti.
Kao što je istaknuto, ovi incidenti ukazuju na potrebu za većom transparentnošću i odgovornošću u okviru crkvenih institucija, koje bi trebale da budu bastioni etike i morala, a ne mesta za manipulacije i sumnjive radnje.
