Među nezaposlenima u Srbiji, žene čine značajan deo radne snage koja aktivno traži posao. Prema poslednjim podacima, u ukupnom broju nezaposlenih, žena je bilo 189.780. Ovi podaci ukazuju na to da se žene suočavaju sa izazovima u pronalaženju zaposlenja, a njihov udeo u nezaposlenosti je izrazito visok. U novembru, koji je poslednji mesec za koji su dostupni statistički podaci, na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) prijavilo se 18.999 radnika. Od tog broja, 10.434 osobe su uspele da pronađu posao, što daje nadu da se tržište rada polako oporavlja.
Najtraženije zanimanje u novembru bilo je čistač prostorija, za koje su poslodavci oglasili 725 slobodnih radnih mesta. Ovaj podatak ukazuje na porast potreba za radnicima u sektoru usluga, što može biti rezultat povećane potražnje za čišćenjem u hotelima, kancelarijama i drugim javnim prostorima. Čistači su od suštinskog značaja za održavanje higijenskih standarda, posebno u vreme kada je zdravlje i bezbednost na prvom mestu.
Na drugom mestu po traženosti su programeri sa 500 ponuđenih radnih mesta. U vreme digitalizacije i sveprisutne upotrebe tehnologije, programerske veštine postaju sve traženije. S obzirom na to da se mnoge kompanije prebacuju na digitalne platforme, potražnja za stručnjacima u ovoj oblasti će verovatno rasti u narednim godinama.
Pomoćni radnici u kuhinji su takođe imali značajnu potražnju, s 450 otvorenih pozicija. Ovaj sektor je često pod pritiskom zbog sezone turističkih aktivnosti i rasta broja restorana i ugostiteljskih objekata. Kuriri su bili na četvrtom mestu, sa 398 ponuđenih poslova, što odražava širenje dostavljačkih usluga, posebno tokom pandemije kada su mnogi ljudi prešli na online naručivanje hrane i drugih proizvoda.
S druge strane, određena zanimanja su se pokazala kao manje tražena. Dizajneri kompjuterskih igara, menadžeri restorana, nastavnici fizičke kulture i stručnjaci za razvoj računarskih mreža našli su se na dnu liste, sa samo po tri raspisana konkursa za zaposlenje. Ovaj trend može ukazivati na specifične izazove unutar tih sektora, kao i na potrebu za daljim obrazovanjem i obukom kako bi se konkurisalo na tržištu rada.
Vladine mere za podršku nezaposlenima i poticanje zapošljavanja takođe igraju važnu ulogu u ovoj situaciji. Država je uvela različite programe za stimulaciju zapošljavanja, koji uključuju finansijsku podršku poslodavcima za zapošljavanje novih radnika. Prema informacijama, država može da dodeli do 5.000 evra poslodavcima koji zaposle nezaposlene osobe. Ove mere imaju za cilj da ohrabre kompanije da angažuju radnike i smanje stopu nezaposlenosti.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je objasnila sve detalje o ovim merama, naglašavajući važnost saradnje između vlade, poslodavaca i nezaposlenih. Njihova svrha je da se obezbedi bolja integracija nezaposlenih u radnu snagu, kao i da se poboljša ekonomska situacija u zemlji.
U zaključku, tržište rada u Srbiji se suočava sa izazovima, ali postoji i optimizam u pogledu oporavka i mogućnosti zapošljavanja. Žene čine značajan deo nezaposlenih, a najtraženija zanimanja pokazuju da su sektori usluga i tehnologije u porastu. Uz podršku države i aktivne mere zapošljavanja, postoji nada da će se situacija na tržištu rada poboljšati, a nezaposleni će imati više prilika za zaposlenje u budućnosti.
