Tokom racije zaplenjena je imovina vredna oko 800.000 evra u vili i nekretnine od 15 miliona evra kod porodice osumnjičenog. Srpske kriminalne grupe ključni su akteri u međunarodnim tokovima narkotika.
Teško naoružani policajci specijalne jedinice SEK iz Nemačke opkolili su vilu vrednu milione u Ratingenu kod Dizeldorfa u utorak, 3. februara, oko 6 sati ujutro. Na imanje, na kojem je boravio uhapšeni Srbin, dovezli su oklopni kamion sa rampom poznat kao „Mars“. Policija je aktivirala dve eksplozije, jednu za drugom – ulazna vrata su izletela iz šarki, a jedan prozor na spratu je odvaljen. Nakon toga, pripadnici SEK-a „upali“ su u takozvanu „King Kong“ vilu.
Hapšenje državljanina Srbije (34), osumnjičenog da je predvodio međunarodnu mrežu za šverc kokaina iz Južne Amerike, ponovo je otvorilo pitanje uloge kriminalnih grupa sa Balkana u globalnoj trgovini narkoticima. Pojedini nemački mediji osumnjičenog su u nazvali „Fantom“, jer je, prema navodima istražitelja, godinama uspevao da vodi međunarodnu mrežu krijumčara, a da pritom ostane gotovo neprimetan u javnosti.
Istraga policije iz Dizeldorfa trajala je tri godine, a prema navodima nemačkih vlasti, grupa je tokom tog perioda u Evropu dopremila najmanje 12 tona kokaina čija se vrednost procenjuje na oko 100 miliona evra. Tokom akcije pretreseno je 16 objekata, u luksuznoj vili osumnjičenog zaplenjena je roba vredna oko 800.000 evra, dok su kod članova njegove porodice zaplenjene nekretnine vredne gotovo 15 miliona evra. Saradnici mreže delovali su u više država, uključujući Srbiju, Crnu Goru i Kanadu.
Srpski državljani u ovakvim mrežama preuzimaju različite funkcije, koje su ključne za funkcionisanje međunarodne trgovine narkoticima. Mnogi od njih su finansijeri, koji ulažu kapital u kupovinu droge, krijumčarenje i pranje novca kroz luksuzne nekretnine i firme. Logističari i organizatori transporta planiraju rute od Latinske Amerike do Evrope, uključujući popularne tranzitne tačke poput Crne Gore, i koordiniraju pošiljke u lukama Roterdam, Antverpen i Hamburg. Posrednici u lukama nadgledaju istovar kontejnera, osiguravajući da droga prođe neprimećeno i koriste metode skrivanja poput banane, „bufova“, impregniranih materijala i rastvaranja u tečnosti. Distributeri u Evropi vode lokalnu prodaju, organizuju dilere i manje kurire („mules“) koji prenose drogu u vozilima ili u kapsulama. Veze sa kartelima u Južnoj Americi uspostavljaju kontakte sa proizvođačima kokaina u Peruu, Kolumbiji i Boliviji i koordiniraju sa većim organizacijama poput Klan Amerika.
Većina kokaina namenjenog evropskom tržištu proizvodi se u državama poput Kolumbije, Perua i Bolivije. Iz tih država droga se transportuje brodovima ka velikim lukama u Evropi. Najpoznatija ruta uključuje Crnu Goru kao tranzitnu tačku, što je povezano sa balkanskim kriminalnim mrežama, a odatle dalje prema tržištima u Nemačkoj, Španiji, Holandiji i drugim državama.
Kriminalne organizacije koriste sofisticirane metode za krijumčarenje. Droga se često skriva u kontejnerima sa bananama, ananasom ili kafom. Takođe, koriste se tajni pregradni prostori – „bufovi“ – u kamionima, brodovima ili kontejnerima gde se kriju vakumirani paketi. Postoji i tehnika rastvaranja kokaina u tečnosti, kao što su alkohol, ulja ili industrijske tečnosti, kako bi se prikrila droga. Impregnirana roba, poput tekstila, plastike ili papira, takođe se koristi za krijumčarenje, dok kuriri ili „mules“ prenose drogu u prtljagu ili čak u kapsulama u telu.
Međunarodne službe koriste razne metode za borbu protiv ovih mreža. To uključuje praćenje kontejnera i analizu rizika u lukama uz pse tragače i skenere, kao i finansijske istrage koje prate kupovinu luksuznih vila i automobila. Kriptovana komunikacija, poput presretanja mreža kao što je EncroChat, takođe je ključna u borbi protiv krijumčarenja. Razmena podataka između agencija kao što su Europol i DEA omogućava efikasniju borbu protiv ovih sofisticiranih kriminalnih organizacija, koje često deluju u fleksibilnim mrežama bez jasnog vođe.
