Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novu meru socijalne politike, koja je usledila nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, predstavljajući je kao deo šireg odgovora države na ekonomske posledice eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Jedna od ključnih odluka je povećanje cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak sa dosadašnjih 13.000 na 18.000 dinara po članu domaćinstva. Ova mera je doneta s ciljem zaštite najugroženijeg dela stanovništva od globalnih inflatornih udara i ispravke sistemskog paradoksa na koji su građani dugo ukazivali.
Vučić je rekao: „To je velika, izuzetna mera i mislim da će ljudi biti zadovoljni.“ Prema njegovim rečima, mnogi su se žalili da im je dečji dodatak bio od velike važnosti, ali su zbog povećanja minimalne zarade izgubili to pravo. „To pravo im vraćamo, povećavamo cenzus na 18.000 dinara,“ objasnio je predsednik. Redovna godišnja povećanja minimalne zarade u Srbiji su dovela do situacije u kojoj su mnoge porodice sa najnižim primanjima tehnički prešle zakonski cenzus za dobijanje dečjeg dodatka, gubeći time pravo na tu socijalnu pomoć.
Da bi se razumela prava priroda ove mere, važno je razlikovati roditeljski i dečji dodatak. Dečji dodatak je mera socijalne politike namenjena porodicama sa niskim primanjima. Iznosi dečjeg dodatka u Srbiji se zakonski usklađuju dva puta godišnje, 1. januara i 1. jula, s indeksom potrošačkih cena. Međutim, uprkos tim usklađivanjima, iznosi su i dalje veoma skromni.
Prema aktuelnim podacima, mesečni iznosi dečjeg dodatka za 2026. godinu su sledeći: osnovni iznos iznosi 4.415 dinara po detetu mesečno, za jednoroditeljske porodice i staratelje iznos se uvećava za 30% i iznosi oko 5.740 dinara, dok za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom iznos se uvećava za 50% i iznosi oko 6.623 dinara. Maksimalni iznos, uz uvećanje po više osnova, može dostići oko 7.948 dinara mesečno.
Povećanje cenzusa na 18.000 dinara je ključno jer predstavlja novu granicu prihoda. Do sada je osnovni cenzus bio nešto više od 13.000 dinara, što je značilo da su četvoročlane porodice sa ukupnim mesečnim prihodima većim od 52.000 dinara gubile pravo na dečji dodatak. Kako je minimalna zarada u Srbiji rasla, mnoge porodice su automatski prelazile tu granicu, gubeći pravo na pomoć.
Podizanjem praga na 18.000 dinara po članu domaćinstva, što za četvoročlanu porodicu iznosi ukupno 72.000 dinara mesečno, država vraća u sistem socijalne zaštite porodice koje žive od minimalnih zarada. Ova mera omogućava porodicama da ponovo primaju dečji dodatak koji im je inflacija ukinula. Iako su sami iznosi dodatka skromni prema današnjim standardima i cenama hrane, za najugroženije porodice oni često predstavljaju jedini način da deci obezbede osnovne potrebe poput mesečne autobuske karte, školskog pribora ili užine.
Ova odluka donosi nadu za mnoge porodice koje su se suočavale s teškim finansijskim izazovima. U svetlu trenutne ekonomske situacije, povećanje cenzusa može biti ključni korak ka smanjenju siromaštva i poboljšanju životnog standarda najugroženijih slojeva društva. Mnogi očekuju da će ova mera doprineti stabilizaciji i jačanju socijalne zaštite, te da će omogućiti porodicama da se lakše nose s ekonomskim preprekama koje su se pojavile u poslednje vreme.
U konačnici, povećanje cenzusa za dečji dodatak predstavlja odgovor na realne potrebe građana i odražava spremnost vlasti da se suoči s izazovima koje donosi trenutna ekonomska kriza. Ova mera će, nadamo se, doprineti boljem životu mnogih porodica u Srbiji.
