Poslodavci u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima prilikom zapošljavanja zanatlija, uprkos tome što ova zanimanja često donose značajne zarade. Interesovanje za zanimanja koja ne zahtevaju visoke kvalifikacije ostaje na niskom nivou, dok su potrebe za ovim radnicima sve veće. Jedan od uzroka ovakve situacije može biti široko rasprostranjeno mišljenje da se zanatlije školuju oni koji nemaju druge opcije. Ipak, trendovi na tržištu rada pokazuju da se situacija menja.
S obzirom na sve veću potražnju za zanatlijama, obuka i edukacija u ovom sektoru postaju ključni. Na primer, mnogi koji završe obuku često odmah nalaze posao, a plate mogu dostići iznos veći od 1.000 evra. U Velikoj Plani, zahvaljujući pomoći Opštine i Nacionalne službe za zapošljavanje, 21 stanovnik je dobio posao, što dodatno ukazuje na sve veću potrebu za zanatlijama.
Zanatska zanimanja u Srbiji su godinama deficitarna. U razgovoru sa Milošem Turinskim iz Infostuda, saznajemo da su poslodavci spremni da ponude visoke plate kako bi privukli radnike. Na primer, jedan poslodavac je nudio čak dve hiljade evra mesečno, uz mogućnost smeštaja, samo da bi popunio radno mesto koje je bilo teško obezbediti. Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije ističe da svaki deseti poslodavac zapošljava zanatlije, ali da gotovo svi imaju problema u pronalaženju potrebnih radnika.
Tržište rada za zanimanja sa nižim kvalifikacijama, kao što su ugostiteljstvo, građevina i sektor nege i lepote, suočava se sa posebno velikim izazovima. Ugostitelj Vojin Cucić navodi da je tokom leta bio ogroman problem sa nedostatkom konobara, a i dalje postoji potreba za kuvarima. U ovom sektoru, šef kuhinje može zarađivati 135.000 dinara, što je za srpski kontekst veoma dobra plata. Sličnu situaciju opisuje i frizerka Verica Đurđević, koja već dve godine traži kompletnog radnika, ali bez uspeha.
Uočava se da se mladi sve više okreću fakultetima i opštim smerovima, verujući da će na taj način lakše doći do posla. Međutim, situacija se polako menja u korist zanatskih zanimanja. Ljiljana Pavlović naglašava da mali broj mladih bira obuku za zanatlije jer se ovo zanimanje često percipira negativno, kao izbor onih koji nemaju druge opcije.
Direktorka Ugostiteljsko-turističke škole Jelena Šalipurović navodi da školu pohađa 1.100 učenika, a da je ljubav prema kulinarstvu, turizmu i ugostiteljstvu glavni motiv za upis. Učenici ističu da im je važno to što mogu da povežu školovanje sa praktičnim radom, što im daje sigurnost u pronalaženju posla, bilo u zemlji ili inostranstvu.
Dualno obrazovanje postaje sve prisutnije, omogućavajući učenicima da uče zanat kroz praktičnu nastavu, što doprinosi kvalitetnijem obrazovanju i bržem ulasku na tržište rada. U Srbiji se broj škola koje primenjuju ovaj model drastično povećava, što bi moglo doprineti smanjenju deficita zanatlija u budućnosti.
U zaključku, situacija na tržištu rada u Srbiji ukazuje na sve veću potražnju za zanatlijama, dok se istovremeno mladi suočavaju sa predrasudama o ovim zanimanjima. Uz pravu edukaciju i promenu percepcije, zanatski sektor može postati privlačnija opcija za mlade ljude, a poslodavci će možda lakše nalaziti potrebne radnike. Potrebno je raditi na jačanju svesti o vrednosti zanatskih zanimanja kako bi se ispunile potrebe tržišta i omogućila bolja budućnost za mlade u Srbiji.
