Ilon Mask, izvršni direktor Tesle, postao je poznat ne samo po svojim inovacijama u svemiru i automobilskoj industriji, već i po svojim izvanrednim finansijskim nagradama. Pre tri godine, Mask je dobio najveću platu izvršnog direktora u istoriji, a prošle godine se pokazalo da nije jedini koji uživa u ovim ogromnim finansijskim podsticajima. Naime, najmanje 15 izvršnih direktora kompanija u SAD-u dobilo je nagrade vredne više od 100 miliona dolara, što je skoro trostruko više nego kada je Mask prvi put primio svoju nagradu.
Ove ogromne nagrade, koje se obično isplaćuju u obliku akcija i opcija kompanija, dolaze u vreme kada je ekonomska nejednakost u SAD-u na najvišem nivou u poslednjih skoro 100 godina. Ovaj trend izaziva sve više diskusija o vrednosti rada pojedinca u odnosu na ostatak kompanije i društva u celini. Iako neki izvršni direktori upozoravaju na potrebu da ekonomija funkcioniše za sve, mnogi i dalje profitiraju od ovih značajnih nagrada.
Ilon Mask je, prema izveštajima, prošle godine zaradio oko 33 milijarde dolara, čineći ga najplaćenijim izvršnim direktorom u SAD-u tri godine zaredom. Njegova nagrada se sastojala od akcija Tesle koje su mu donela bogatstvo od 6,65 milijardi dolara samo u jednoj godini. Na drugom mestu po zaradi nalazi se Majk Pikož, generalni direktor Ouk Strit Helth osiguravajuće kuće, koji je prošle godine ostvario bogatstvo od 568 miliona dolara, uključujući platu od 500.000 dolara i bonus od 392.700 dolara.
Treće i četvrto mesto na listi zauzimaju Trevor Beždek i Daglas Hirš, koji zajedno vode kompaniju GoodRx Holdings. Beždek je prošle godine zaradio oko 496 miliona dolara, dok je njegov partner Hirš ostvario sličan iznos, samo 2.000 dolara manje. Na petom mestu je Erik Vu, izvršni direktor Opendor Tehnologija, koji je prošle godine stekao bogatstvo od 388 miliona dolara.
Aleks Karp, direktor kompanije Palantir Tehnologijis, zauzima šesto mesto sa ukupnom zaradom od oko 370 miliona dolara. Džefri Prajs, operativni direktor Ouk Strit Helth, završio je godinu sa zaradom od 356 miliona dolara, dok je Tim Kuk, izvršni direktor Epla, sa platom od 3 miliona dolara, uspeo da zaradi 265 miliona dolara kroz bonuse i dodatke.
Na kraju liste nalaze se Grifin Majers i Čed Ričison, koji su ostvarili zarade od 221 miliona dolara i nešto više od 220 miliona dolara, respektivno. Iako je samo pet od 100 najbolje plaćenih direktora u SAD-u bilo žena, ovaj trend pokazuje da je većina najplaćenijih rukovodilaca u industriji i dalje muškaraca, što dodatno naglašava problem rodne nejednakosti u korporativnom svetu.
Ove enormne nagrade za direktore izazivaju sve više kritika, posebno u trenutku kada se sve više javnosti suočava sa ekonomskim izazovima. Sa jedne strane, neki smatraju da su ovi podsticaji potrebni da bi se privukli i zadržali talentovani lideri. S druge strane, postoji zabrinutost da takve nagrade doprinose rastu nejednakosti i stvaranju razlike između „prljavo bogatih“ i ostatka društva.
Sve u svemu, situacija sa nagradama za izvršne direktore i dalje je tema koja zahteva pažnju i kritičko razmatranje. Dok se trendovi nastavljaju, važno je razmotriti kako se ovi podsticaji uklapaju u širu sliku ekonomske pravde i jednakosti u modernom svetu. U svetlu ovih podataka, postavlja se pitanje: da li su ovi direktori zaista zaslužili svoje nagrade ili su one samo refleksija sistema koji favorizuje bogate na račun drugih?
