Aktuelna geopolitička, energetska i ekonomska kriza se međusobno prožimaju, a zelena agenda postaje tačka preseka. Potrošnja energije dostigla je rekordne nivoe, zagađenje i količina otpada postali su ozbiljna zabrinutost građana širom sveta, dok se borbe za fosilna goriva produbljuju. U tom kontekstu, alternativna goriva predstavljaju održivu zamenu koja može doprineti oporavku planete.
U prošlosti, fosilna goriva su bila ključni oslonac industrijskog razvoja, ali njihova cena je prevazišla granice održivosti. Planeta plaća cenu, a valuta je zdravlje ljudi. Ova energija ima ograničen rok trajanja, što znači da je smanjenje potrošnje ili pametna upotreba benzina i dizela neophodno. Alternativna goriva, koja se sve više koriste u drumskom saobraćaju, imaju potencijal da umanje uticaj na klimu, smanjujući emisije štetnih gasova koji doprinose efektu staklene bašte. Prema nekim podacima, drumskog saobraćaja doprinosi jednoj petini ukupnih emisija ugljen-dioksida u EU, što je doprinelo stvaranju NetZero50 agende i podsticanju cirkularne ekonomije.
Postoji nekoliko vrsta alternativnih goriva, a njihova definicija zavisi od različitih faktora kao što su lokacija, dostupnost i tehnološki razvoj. Suština je da ova goriva moraju biti proizvedena na održiv način. Neka od najznačajnijih alternativnih goriva uključuju električnu energiju, vodonik, amonijak, biodizel, biometan, propan i etanol.
Biodizel, kao jedno od najvažnijih alternativnih goriva, proizvodi se od biljnih ulja ili životinjskih masti i trenutno čini 4,4% ukupne potrošnje u drumskom saobraćaju EU. Proizvodi se prema strogim industrijskim standardima i zadržava visoke performanse, čineći ga idealnim za flotna vozila.
Vodonik, koji postaje sve popularniji, dobija se iz vode i organskih jedinjenja. Njegova ekološka prihvatljivost dolazi od toga što je voda jedini nusproizvod. Iako se trenutno koristi u teretnim vozilima, vodonik ima potencijal da postane ključna alternativa fosilnim gorivima.
Biometan, koji se dobija iz stočnog otpada ili otpada sa deponija, može se koristiti uz postojeću gasovodnu infrastrukturu, dok prirodni gas (CNG i LNG) smanjuje emisije azotnih oksida u poređenju sa tradicionalnim gorivima. Propan je još jedno dostupno alternativno gorivo, koje se koristi za grejanje, kuvanje, ali i kao gorivo za vozila.
Etanol se proizvodi iz biljnih materijala, često se meša sa klasičnim gorivima, dok električna energija, koja se može proizvoditi iz različitih izvora, postaje sve popularnija kao alternativa. Važno je napomenuti da ne postoji najbolje alternativno gorivo, jer svaka opcija ima svoje prednosti i nedostatke. Odabir pravog goriva zavisi od specifičnih okolnosti korišćenja.
Alternativna goriva nude rešenja za energetske izazove u drumskom saobraćaju i smanjuju emisije CO₂ po jedinici energije. Osim što smanjuju uticaj na životnu sredinu, ova goriva pomažu i u smanjenju otpada, jer se mnoge vrste „zelenih“ goriva dobijaju iz recikliranih materijala.
Međutim, postoje i izazovi na putu ka širem usvajanju alternativnih goriva. Visoki inicijalni troškovi nabavke vozila i nedovoljno razvijena infrastruktura za punjenje predstavljaju prepreke. Prema podacima, do kraja jula 2024. godine, u Evropi je bilo oko 1.880.000 vozila koja se mogu puniti, što pokazuje napredak ka poboljšanju kvaliteta životne sredine.
U zaključku, potencijal alternativnih goriva raste, a ona će igrati ključnu ulogu u ekološkoj transformaciji sveta. Kako bi se dostigli klimatski ciljevi, važno je raditi na povećanju svesti o upotrebi ovih goriva, kao i na implementaciji potrebnih promena u regulativama i infrastrukturi. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti održiviju budućnost za sve nas.
