Tramp je nedavno sazvao sastanak sa najvišim bezbednosnim zvaničnicima kako bi razmotrio mogućnost nove ofanzive protiv Irana. Prema informacijama koje je objavio Aksios, cilj ovog sastanka je bio da se izrade planovi za oštrije vojne akcije širom Irana, u nastojanju da se primora iranski režim na ponovno otvaranje Ormurksog moreuza i da se povinuje američkim zahtevima u vezi sa nuklearnim programom. Tramp je nagovestio da bi vojne akcije mogle da uključuju napade na civilnu infrastrukturu, poput mostova i elektrana, ukoliko Iran ne pristane na pregovore.
U prethodnom periodu, američka vojska je sprovodila ograničene napade na iranske pretnje u regionu, što je dovelo do sve većih iranskih napada na susedne zemlje i komercijalno brodarstvo. Vašington je pod pritiskom da oslabi iranski uticaj na Ormuski moreuz, strateški plovni put koji značajno utiče na globalne cene energenata, posebno uoči novembarskih srednjeročnih izbora.
Nakon što je dobio dodatnih 60 dana da koristi vojsku bez odobrenja Kongresa, Tramp se čini da nije spreman da se odrekne svoje strategije koja uključuje napade na određene iranske lokacije, nadajući se da će to naterati Teheran da se vrati za pregovarački sto. Ova situacija predstavlja dodatnu komplikaciju u već napetim odnosima između SAD-a i Irana.
U poslednjim incidentima, SAD su optužile Iran za napade na brodove u Ormuskom moreuzu, što je dodatno pogoršalo situaciju. Ormuski moreuz, koji je nekada bio otvoren za međunarodni saobraćaj bez ikakvih naknada, sada predstavlja veliki problem za SAD, s obzirom na to da Iran može da ga zatvori uz pomoć mina, dronova i malih borbenih čamaca.
SAD su izjavile da njihovi napadi na iranske ciljeve služe za oslabljivanje iranskih kapaciteta koji se koriste za napade na brodove. Ipak, napadi nisu primorali Iran na kapitulaciju, a zemlja je nastavila sa svojim vojnim aktivnostima u regionu, uključujući i napade na Bahrein i Kuvajt, gde se nalaze američke vojne baze.
Tramp je nedavno uveo novu strategiju koja uključuje napade na civilnu infrastrukturu. Ovo nije prvi put da su se SAD i Iran sukobili oko Ormusnog moreuza otkako je u aprilu proglašeno primirje. Iran tvrdi da ima pravo da kontroliše saobraćaj u ovom ključnom plovnom putu, dok SAD obično odgovaraju napadima na iranske vojne lokacije.
Na sastanku, Tramp je spomenuo da će eventualno napasti i ciljeve vezane za energiju, uključujući elektrane i mostove, ukoliko Iran ne dođe na pregovore. Ovaj pristup bi mogao izazvati međunarodnu osudu, s obzirom na to da Ženevske konvencije zabranjuju napade na ciljeve koji su neophodni za civilno stanovništvo.
Iran je reagovao na Trampove pretnje, ukazujući da ne misli da bi vojne akcije i ekonomska blokada mogle primorati zemlju na pregovore. U međuvremenu, poslednji događaji su dodatno pojačali sumnje u to da će nedavno postignuti Memorandum o razumevanju, koji je usmeren na okončanje neprijateljstava i ponovno otvaranje Ormusnog moreuza, rezultirati trajnim mirom.
Sporazum je bio usmeren na obezbeđivanje 60 dana za pregovore o iranskom nuklearnom programu i ublažavanju sankcija. Glavna tačka nesuglasica ostaje iranski nuklearni program, s obzirom na to da SAD ne žele da Iran dobije nuklearno oružje, dok Teheran tvrdi da to nikada nije bio njihov cilj. Obe strane su se približavale dogovorima o inspekcijama i obogaćivanju uranijuma pre nego što su tenzije eskalirale u februaru.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se situacija između SAD-a i Irana i dalje razvija, a potencijalne vojne akcije i diplomatski pregovori ostaju u fokusu međunarodne zajednice.
