Razoran zemljotres koji je pogodio Venecuelu ostavio je za sobom na hiljade povređenih i preminulih, uz ogromnu materijalnu štetu. Ovaj događaj ponovo je otvorio pitanja o mogućnosti predviđanja takvih katastrofa, kao i o uticaju ljudskog faktora i kvaliteta gradnje na broj žrtava. U svetlu ovih pitanja, postavlja se i pitanje opasnosti od sličnih potresa u Srbiji i na Balkanu.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović analizirao je situaciju u Venecueli i poslao jasnu poruku građanima Srbije. Iako su prizori iz Venecuele zastrašujući, on ističe da je Srbija relativno bezbedna zemlja kada su u pitanju zemljotresi velikih razmera. „Srbija je dalje od glavnih tektonskih ploča i udaljena je od najaktivnijih seizmičkih zona. Stoga, na našem prostoru se ne očekuju zemljotresi poput onog u Venecueli,“ objašnjava profesor Milovanović.
Na području Srbije, očekivani zemljotresi se kreću između tri i pet stepeni Rihterove skale, što je uobičajeno za seizmički profil regiona i ne može izazvati katastrofalna razaranja. Profesor ukazuje na stabilnije geološke strukture naše zemlje u poređenju sa trusnim područjima širom sveta. Ipak, postoje specifična mesta u Srbiji gde se seizmičke aktivnosti najviše manifestuju, kao što su Nova Varoš, Novi Pazar i Požega.
Milovanović naglašava da su infrastruktura i građevinski objekti u Srbiji, uz poštovanje seizmičkih standarda, sposobni da izdrže lokalne potrese. „Nema mesta panici ukoliko se poštuju pravila bezbedne gradnje,“ dodaje on.
U Venecueli je drugi zemljotres bio najjači u poslednjih sto godina, a najteže su pogođeni Karakas i severna i zapadna područja od prestonice. Profesor Milovanović smatra da je visok broj žrtava rezultat neadekvatne gradnje. „Zgrade su se rušile kao kule od karata, što pokazuje da nisu bile dovoljno otporne na snažan potres. Zgrade koje nisu izdržale zemljotres značajno su doprinele visokom broju stradalih,“ ističe on.
Poredeći situaciju u Venecueli sa Japanu, profesor naglašava da identični zemljotres ne mora da ima iste posledice ukoliko su objekti građeni prema strogim seizmičkim standardima. U regionima poput Kariba, dolazi do specifičnog podvlačenja tektonskih ploča, što stvara enormnu energiju. Venecuela, međutim, važi za relativno mirnije područje, te se snažan zemljotres nije očekivao, s obzirom na to da je poslednji sličan potres zabeležen pre više od jednog veka.
Jedna od najstrašnijih činjenica ostaje to što uprkos napretku tehnologije, nauka još uvek ne može pouzdano predvideti vreme nastanka zemljotresa. Profesor Milovanović priznaje da ne postoje alati koji bi mogli da izmere energiju koja se akumulira ispod Zemljine površine. „Želeli bismo da možemo, ali još nemamo mogućnost da kažemo kada će doći do oslobađanja te energije. Geološka saznanja su još uvek skromna,“ zaključuje Milovanović.
Uprkos tome što se čini da je Srbija relativno sigurna od velikih zemljotresa, važno je nastaviti s radom na unapređenju infrastrukture i primeni strogih građevinskih standarda. Na taj način, građani mogu biti sigurniji i pripremljeniji za eventualne lokalne seizmičke aktivnosti koje se mogu dogoditi u budućnosti. Na kraju, iako nauka napreduje, ostaje jasno da su prirodne katastrofe i dalje nepredvidive, što naglašava potrebu za oprezom i spremnošću.
