Prof. dr Dino Tarabar, specijalista interne medicine i gastroenterolog, ukazuje na važnost raznovrsne ishrane za zdravlje creva. Tokom razgovora, istakao je kako određene namirnice, posebno šećer, mogu negativno uticati na probavni sistem. Prema njegovim rečima, šećer se brzo razlaže i apsorbuje u tankom crevu, što ne doprinosi hranjenju korisnih bakterija u debelom crevu. Umesto toga, složeni ugljeni hidrati, kao što su celuloza iz voća i povrća, podržavaju rast dobrih bakterija koje su ključne za očuvanje zdravlja.
U savremenom društvu, ishrana igra značajnu ulogu u održavanju ravnoteže mikroflore u organizmu. Prof. Tarabar objašnjava da nedostatak složenih ugljenih hidrata, masti i proteina može dovesti do proliferacije štetnih bakterija, uključujući klostridije i kandide, što može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme. „Sve vlakna ostaju u probavnom sistemu, a to je hrana za probiotike. Voće i povrće treba jesti sirovo, dok su celo zrno, luk, beli luk i bobičasto voće ključna hrana za zdrave bakterije,“ naglašava on.
Zapaljenske bolesti creva, poput Kronove bolesti, predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem koji pogađa oko 10.000 ljudi u Srbiji. Ove bolesti često ostaju neprepoznate sve do uznapredovale faze, kada se suočavaju sa značajnim komplikacijama. Mnogi oboleli nisu svesni svojih zdravstvenih poteškoća, što otežava lečenje. Dr. Tarabar ukazuje na važnost prepoznavanja simptoma i pravovremenog reagovanja kako bi se obezbedio kvalitet života pacijenata.
Promene u ishrani mogu značajno smanjiti rizik od ovih bolesti. Dr. Tarabar savetuje da dan započnemo hranom bogatom vlaknima, kao što su palenta, ovsene pahuljice i mekinje. „Dobar ekosistem u crevima zavisi od brojnih korisnih bakterija. Uzimanje voća i povrća, kao i izbegavanje ugljenih hidrata u večernjim satima, može značajno poboljšati probavu,“ dodaje on. Večera bi trebala biti lagana, sa mesom od ručka i salatom, a poslednji obrok treba jesti najkasnije do sedam uveče.
Prof. Tarabar ukazuje da su loše navike u ishrani, poput neredovnog jedenja i prekomernog unosa brze hrane i gaziranih pića, glavni uzroci probavnih problema. „Kada jedete jednom dnevno za troje, kiselina može početi da ‘jede’ vas,“ upozorava on, ističući da su ljudi često sami krivi za svoje tegobe.
Kada je reč o preventivnom uzimanju probiotika, Tarabar naglašava da to ima smisla samo u specifičnim situacijama, poput putovanja u strane zemlje sa drugačijom hranom i vodom. „Većina ljudi ne zna kako pravilno koristiti probiotike. Različiti sojevi imaju različite funkcije, i ne može se jednostavno tražiti ‘probiotik’ u apoteci,“ ističe on.
Osim toga, aktivni ugalj može biti koristan u određenim situacijama. „On može da skuplja toksine u želucu, ali nema efekta u debelom crevu. Ako imate toksine u gornjem delu probavnog trakta, aktivni ugalj će ih izbaciti,“ objašnjava Tarabar.
Konačno, prof. Tarabar ukazuje na to kako prepoznati probleme sa crevima. „Ako imate proliv i bolove koji traju duže od mesec dana, to može biti znak inflamatornih bolesti,“ upozorava on, naglašavajući značaj stručne pomoći.
Zdravlje creva je ključno za opšte zdravstveno stanje, a pravilna ishrana može igrati presudnu ulogu u njegovom očuvanju. Pravilno razumevanje i primena saveta stručnjaka može značajno doprineti prevenciji i lečenju probavnih problema, čime se poboljšava kvalitet života pacijenata.
