Ako imate manje od 15 godina radnog staža, možete se suočiti sa ozbiljnim problemima u vezi sa penzijom. Uslov za sticanje prava na penziju, prema važećim zakonima, je minimalno 15 godina radnog staža. Prema analizi Populacionog fonda Ujedinjenih nacija, oko 150.000 građana Srbije starijih od 65 godina ne ispunjava ovaj uslov i stoga nema pravo na penziju.
Postoji nekoliko razloga zašto neki građani ne mogu da ostvare pravo na penziju. Mnogi od njih nisu radili uopšte, dok su drugi bili neprijavljeni od strane svojih poslodavaca. Bez obzira na to da li su uplaćivali doprinose 10 godina ili samo 6 meseci, ukoliko nemaju 15 godina radnog staža, nemaju pravo na penziju. Štaviše, novac koji su uplaćivali kroz državne namete im se ne vraća. Dakle, jedini način da oni sa kraćim radnim vekom dobiju bilo kakvu penziju je da uplaćuju dobrovoljno penzijsko osiguranje.
Pored uslova o potrebnom radnom stažu, postoje i druge odredbe vezane za starosnu granicu za penzionisanje. Za muškarce je potrebno da dostignu 65 godina života, dok je za žene taj prag 64 godine od januara ove godine. Takođe, svako ko dostigne 45 godina radnog staža može otići u penziju bez obzira na godine.
Šta se dešava kada imate 13 ili 14 godina radnog staža? Osobe koje su radile makar i godinu dana manje od 15 ne mogu ostvariti pravo na penziju, ali postoji rešenje za one kojima do ispunjavanja ovog uslova nedostaje do dve godine. Oni koji su radili 13 ili 14 godina mogu zatražiti pomoć od države. Nacionalna služba za zapošljavanje nudi rešenje u vidu evidencije nezaposlenih.
Prakticno, to znači da građanin sa 13 ili 14 godina radnog staža može biti registrovan kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Tokom tog perioda, on mesečno prima malu naknadu, a Nacionalna služba takođe uplaćuje poreze i doprinose. Kada prođe određeni period, zavisno od toga koliko mu fali do 15 godina staža, uslov za penziju je ispunjen.
Međutim, postoje specifični uslovi koji se moraju ispuniti kako bi se osoba mogla naći u ovoj evidenciji. Jedan od tih uslova je da su doprinosi za slučaj nezaposlenosti bili uplaćivani 12 meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima, ali unutar 18 meseci. Takođe, važno je i koji je razlog odlaska sa poslednjeg radnog mesta. Osobe u evidenciji mogu biti registrovane ako su bile tehnološki višak, ako je firma u kojoj su radili prestala da postoji, ili ako im je istekao ugovor na neodređeno, a poslodavac ga nije produžio. S druge strane, ako je zaposleni sam dao otkaz, gubi ovo pravo.
U svakom drugom slučaju, građani Srbije nemaju pravo na penziju, čak i ako su bili zaposleni 5, 10 ili 12 godina, i ako su u tom periodu njihovi poslodavci redovno plaćali poreze i doprinose. Državi nije bitno koliko su novca uplaćivali u PIO fond; ukoliko nemaju dovoljno godina staža, neće dobiti ni dinar.
Zbog svih ovih kompleksnosti, veoma je važno da građani budu svesni svojih prava i obaveza kada je reč o penzionom osiguranju. Razumevanje uslova i pravila može pomoći mnogima da izbegnu neprijatnosti i da se pripreme za penzionisanje na vreme. Informisanje o mogućim opcijama, kao što su dobrovoljno penzijsko osiguranje ili pomoć od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, može biti od ključnog značaja za osiguranje finansijske stabilnosti u starijem uzrastu.
