U pravoslavnom hrišćanstvu, majka zauzima posebno i uzvišeno mesto. Ona nije samo biološki izvor života, već i prvi učitelj vere, prva molitvenica i najdublja duhovna podrška svom detetu. Uloga majke se ne posmatra kao puka društvena ili porodična funkcija, već kao blagoslovena služba u kojoj se prepliću žrtva, ljubav i odgovornost prema Bogu.
Od samih početaka hrišćanstva, majka je viđena kao ona koja rađa, ali i kao ona koja uči dete da se krsti, da se moli i da razlikuje dobro od zla. U njenom glasu, dete prvi put čuje ime Božije, a u njenom zagrljaju se upoznaje sa bezuslovnom ljubavlju. Pravoslavlje prepoznaje majku kao stub doma, tihe snage koja drži porodicu na okupu, naročito u vremenu iskušenja, bolesti i neizvesnosti.
Lik Presvete Bogorodice predstavlja najuzvišeniji obrazac majčinstva u pravoslavlju. Kroz njenu poslušnost, smirenje i potpunu predanost volji Božijoj, Crkva prepoznaje ideal majke – one koja ćuti, trpi i molitveno stoji pred Bogom za svoje dete. U pravoslavnoj tradiciji, majka se ne meri snagom reči, već dubinom srca i spremnošću na žrtvu.
Majčinska molitva zauzima posebno mesto u duhovnom životu. Ona se smatra jednom od najjačih, jer dolazi iz ljubavi koja ne poznaje granice. Pravoslavno iskustvo svedoči da majčina suza i uzdah upućen Bogu imaju veliku silu, jer nisu plod razuma, već srca koje gori brigom za dete. Majka često nosi teret koji niko ne vidi – tihe borbe, neprospavane noći, strahove i nade – ali ih predaje Bogu kroz molitvu.
Uloga majke ne prestaje kada dete odraste. Ona ostaje molitvena straža, čuvar duše, čak i kada više nema snage da savetuje ili utiče rečima. Pravoslavlje uči da majčina briga, kada je sjedinjena sa verom, postaje duhovna sila koja štiti, opominje i vraća na pravi put, čak i kada se čini da je sve izgubljeno.
O toj snazi majke, posebno verujuće majke, snažno govori arhimandrit Hrizostom (Nešić), koji ukazuje na dubinu i moć majčinske ljubavi i molitve. On ističe: „Najopasnije žene na svetu su majke. Kada se majka zabrine za svoje dete, ona može da rastrgne lava. Ako je majka verujuća, kada se brine za svoju decu, ona postaje ognjeni stub između neba i zemlje. Ona je tada smrt i strah za demone.“ Hrizostom podseća majke da se mole za svoju decu, jer im je Gospod dao veliku moć koja izvire iz njihove ljubavi.
Snaga majki, posebno onih čija deca imaju posebne potrebe, nije u rečima, već u svakom ustajanju kada su već slomljene, u svakom koraku koji prave umesto svog deteta i u ljubavi koja ne zna za granice. Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Majčina uloga u pravoslavlju je neprocenjiva. Njena ljubav, molitva i briga oblikuju duhovni život svakog deteta. U svetu punom izazova, majke ostaju svetionik nade i snage, vodeći svoju decu ka svetlu vere. Njihova sposobnost da se bore za svoje potomstvo, čak i kada im se čini da su bez snage, pokazuje koliko su važne u životima svih nas.
Majka je ne samo učiteljica i vodič, već i neiscrpan izvor snage i utehe. U pravoslavlju, njena uloga se slavi i poštuje, jer ona predstavlja most između Boga i svog deteta, stvarajući tako neprekidnu vezu ljubavi i vere. U svakom trenutku, bez obzira na okolnosti, majčina ljubav ostaje snažna, a njena molitva ima moć da promeni sudbine.
