Letnje računanje vremena ove godine počinje u noći na nedelju, 29. marta. Evropska unija je odredila da se letnje i zimsko računanje vremena sprovodi poslednje nedelje marta i oktobra. Pomeranje sata dva puta godišnje, u proleće i jesen, postalo je praksa koja utiče na svakodnevni život miliona ljudi. Iako se čini kao jednostavna promena kazaljki za jedan sat unapred ili unazad, ova odluka ima šire posledice na zdravlje, produktivnost, privredu i organizaciju društva.
Uvođenje letnjeg i zimskog računanja vremena imalo je za cilj bolje korišćenje dnevnog svetla i smanjenje potrošnje energije. Međutim, sve više se postavlja pitanje da li ova praksa još uvek ima smisla. Rasprave o ukidanju pomeranja sata postale su intenzivnije, posebno u evropskim zemljama, gde su sprovedena javna savetovanja o ovoj temi. Dok jedni veruju da promena vremena donosi uštede i duže svetle večeri, drugi ističu negativne posledice na bioritam, san i opšte zdravlje ljudi.
Ove godine, kazaljke na satovima će se promeniti ranije nego prethodne godine, a to nije rezultat političke odluke ili izuzetka, već fiksnog pravila EU. U 2026. godini, kazaljke će se pomeriti unapred u noći na nedelju, 29. marta. Prethodne godine, pomeranje je bilo 30. marta. Ova razlika se dešava zbog različitih dana u nedelji koji svake godine padaju drugačije, što utiče na tačan datum pomeranja.
Razlog za raniju promenu vremena ove godine je jednostavan. U Nemačkoj i širom EU već godinama važi isto pravilo: promena se uvek događa poslednje nedelje u martu, a u jesen poslednje nedelje u oktobru. Kako se dani u nedelji u kalendaru svake godine menjaju, tako se pomera i konkretan datum. Ove godine, poslednja nedelja u martu pada na 29. mart, zbog čega će se promena vremena desiti ranije nego prethodne godine.
Kazaljke na satovima će se pomeriti unapred 29. marta. U dva sata ujutro zapravo će biti tri sata ujutro. Kao i obično, kazaljke će u dva sata ujutro pomeriti unapred na tri sata. Iako će se izgubiti sat sna, dani će postati duži. Za one koji žele da zapamte: u martu se satovi pomeraju unapred, dok se u oktobru pomeraju unazad.
S obzirom na sve veće rasprave o ovoj temi, mnogi se pitaju da li bi trebalo ukinuti letnje računanje vremena. Dok neki stručnjaci ističu prednosti produženih dana i ušteda u potrošnji energije, drugi naglašavaju potencijalne zdravstvene probleme koje donosi promjena vremena. Na primer, istraživanja pokazuju da pomeranje sata može ometati san i izazvati stres kod ljudi, što može imati dugoročne posledice na zdravlje.
U svakom slučaju, pomeranje sata ostaje deo života mnogih Evropljana, i sa njim se suočavaju svake godine. Kako se približava 29. mart, mnogi će se pripremiti za promenu, dok će drugi možda s nestrpljenjem čekati rasprave o mogućem ukidanju ovog sistema. Bez obzira na mišljenja, jasno je da letnje računanje vremena i dalje igra značajnu ulogu u organizaciji svakodnevnog života i da će se o ovoj temi još dugo raspravljati.
Ukratko, letnje računanje vremena donosi ne samo promene u rasporedu, već i izazove za ljudsko zdravlje i svakodnevne navike. Bez obzira na to da li se slažemo sa ovim sistemom ili ne, važno je ostati informisan i svestan njegovih efekata na život.
