U Srbiji se ove godine očekuje značajan pad u proizvodnji šljive, sa procenama da će biti ubrano između 180.000 i 200.000 tona. Ova količina je skoro upola manje u odnosu na prošlu godinu, kada su rodovi bili znatno bolji. Prema podacima stručnjaka, trenutno se na teritoriji Srbije veruje da ima oko 49 miliona stabala šljive, koja se prostire na 244.000 hektara.
Jedan od glavnih razloga za smanjenje roda je pozni prolećni mraz, koji je negativno uticao na šljivike širom zemlje. U nekim regijama, šteta je procenjena na čak 30 procenata. Stručnjaci iz Instituta za voćarstvo u Čačku ističu da će se prinosi bolje proceniti nakon faze cvetanja, kada voćka odbaci deo viška roda. Dr Branko Popović, viši naučni saradnik, naglašava da je Srbija uvek imala minimalan prinos od 180.000 do 200.000 tona, dok su u godinama sa dobrim prinosima berbe bile i do pola miliona tona.
Klimatske promene utiču ne samo na Srbiju, već i na druge velike proizvođače voća kao što su Španija, Italija i Grčka, gde se takođe suočavaju s problemima zbog prolećnih mrazeva. Ipak, Popović ističe da šljiva ostaje vodeća voćna kultura u Srbiji. Raduje ga što se svake godine podižu novi šljivici i obnavljaju stari.
Šljiva je posebno važna za proizvodnju šljivovice, jer više od 80% roda u Srbiji ide u kazane za pečenje rakije. U poređenju s drugim zemljama, kao što su Rumunija, gde se 50% roda koristi za destilaciju, Srbija se izdvaja kao vodeći proizvođač. U zemlji trenutno postoji oko 1.200 registrovanih destilerija, što je delimično rezultat subvencija države. Kvalitet šljivovice se značajno poboljšao, a cene se kreću od 20 do 1.000 evra po litri, zavisno od starosti i kvaliteta.
Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da registrovane destilerije godišnje proizvedu oko 50 miliona litara rakije, dok se dodatnih 50 miliona litara procenjuje da proizvode domaćinstva u tradicionalnim kazanima. Izvoz šljivovice raste, sa procenjenom vrednošću od 35 miliona evra. Najviše se izvozi u Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Nemačku i SAD, a nova tržišta uključuju Azerbejdžan, Litvaniju i Letoniju.
Proizvođači šljivovice naglašavaju da nema velikih tajni u procesu pravljenja rakije. Bitno je koristiti kvalitetnu šljivu koja je sočna i zrela. Plodovi se stavljaju u kazan, a proces uključuje vrenje i pečenje. Prvi prepek treba da odstoji određeno vreme pre nego što se pravi rakija koja odležava u hrastovim buradima. Cane Minić iz Trepče, koji je osvojio brojne nagrade za svoju rakiju, naglašava da je kvalitet ključno pitanje.
Osim proizvodnje rakije, u Srbiji se godišnje proizvede oko 5.000 tona suvih šljiva. Međutim, to je mala količina u odnosu na potražnju na tržištu, posebno inostranom. Proizvođači se suočavaju s izazovima pri izvozu suvih šljiva, pa često prodaju na domaćem tržištu, osim ako nemaju unapred dogovorene kupce.
U svetlu ovih izazova, stručnjaci i proizvođači nastavljaju da rade na unapređenju kvaliteta i marketinga šljivovice, kako bi ona dostigla popularnost sličnu viskiju ili konjaku. Sa sve većim interesovanjem za domaće proizvode i rastućim brojem registrovanih destilerija, srpska šljiva i šljivovica imaju potencijal da postanu još značajniji deo domaće i međunarodne ekonomije.
