Američke kompanije „Ševron“ i „Kvantum enerdži partners“ nedavno su se udružile kako bi preuzele imovinu ruskog naftnog giganta „Lukoila“, koji se nalazi pod sankcijama SAD-a. Ova informacija dolazi iz izveštaja „Fajnenšel tajmsa“, koji navodi da bi u slučaju realizacije posla, „Ševron“ i „Kvantum“ podelili imovinu koja se procenjuje na oko 22 milijarde dolara.
Prema izvorima bliskim pregovorima, potencijalna kupovina mogla bi da obuhvati čitav portfelj inostranih aktiva „Lukoila“, uključujući više od dve hiljade benzinskih stanica koje se nalaze u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku. Američko Ministarstvo finansija uvelo je sankcije „Lukoilu“ i njegovim ćerka-kompanijama 22. oktobra, nakon čega su produžene licence za poslovanje do 17. januara 2024. godine, kako bi se omogućila prodaja imovine.
„Ševron“ i „Kvantum“ nisu jedini zainteresovani za „Lukoilovu“ imovinu. U novembru su se pojavili izveštaji o interesovanju drugih velikih igrača, uključujući „Ekson mobil“, „Midad energdži“, Nacionalnu naftnu kompaniju Abu Dabija (ADNOC), kao i veliki investicioni fond „Karlajl grup“. Ova situacija ukazuje na značaj i vrednost „Lukoilovih“ inostranih operacija, koje uključuju dve rafinerije u Evropi – u Rumuniji i Bugarskoj, kao i mrežu benzinskih stanica pod nazivom „Teboil“.
Osim toga, „Lukoil“ je operater projekta „Zapadna Kurna-2“ u Iraku, gde ima udela od 75 procenata. Takođe, kompanija posjeduje nekoliko aktiva u Africi, gde drži po 50 procenata vlasništva, dok u nekim inostranim projektima deluje kao manjinski partner. Ova situacija naglašava značaj „Lukoila“ na globalnom tržištu nafte, uprkos preprekama koje mu postavljaju sankcije.
Kada je „Lukoil“ krajem oktobra najavio da planira prodaju svoje inostrane imovine, to je otvorilo vrata za brojne ponude potencijalnih kupaca. U ovom kontekstu, „Gunvor“, švajcarska kompanija, prvobitno se dogovorila sa „Lukoilom“, ali je ubrzo povukla svoju ponudu zbog nedostatka potrebne licence Ministarstva finansija SAD-a.
Ova situacija ilustruje složenost poslovanja u globalnoj naftnoj industriji, gde sankcije i geopolitičke tenzije mogu značajno uticati na mogućnosti investicija i preuzimanja. „Ševron“ i „Kvantum“ će se suočiti s izazovima u realizaciji ovog posla, uključujući regulatorne prepreke i potencijalne reakcije drugih aktera na tržištu.
Očekuje se da će dalji razvoj situacije zavisiti od odluka američkih vlasti i strategija koje će usvojiti zainteresovane kompanije. U međuvremenu, „Lukoil“ se suočava s pritiscima da ubrza proces prodaje kako bi minimizirao gubitke usled sankcija koje su značajno uticale na njegovu operativnu sposobnost.
U svetlu ovih događaja, jasno je da su američke kompanije prepoznale priliku u preuzimanju „Lukoilove“ imovine, koja, uprkos izazovima, i dalje predstavlja vrednu investiciju. Ova saradnja između „Ševrona“ i „Kvantuma“ može postati ključni faktor u oblikovanju budućnosti naftnog tržišta, posebno u kontekstu sve većih pritisaka na energetske resurse i održivost.
Na kraju, praksa preuzimanja inostranih imovina pod sankcijama ukazuje na to kako se globalno tržište nafte i energetike menja, a kompanije se prilagođavaju novim realnostima. Očekuje se da će se tokom narednih meseci situacija dodatno razvijati, a rezultati ovih pregovora mogli bi imati dalekosežne posledice na globalnu energetsku politiku.
