Dok veštačka inteligencija (AI) sve brže menja tržište rada, istovremeno se razvija nova globalna industrija koja okuplja stručnjake iz različitih oblasti kao što su medicina, pravo, finansije i tehnologija. Ovi stručnjaci obučavaju AI sisteme da razmišljaju i rade kao oni, a procene govore da je tržište ovih usluga već vredno najmanje 17 milijardi dolara.
Alis Čiao, nekadašnja profesorka urgentne medicine na Univerzitetu Stenford, danas trenira četbotove koji koriste veštačku inteligenciju da postavljaju dijagnoze i daju medicinske preporuke na način na koji bi to učinio iskusan lekar. Čiao je deo zajednice eksperata koja unapređuje AI modele kroz proces poznat kao učenje putem povratne informacije. Ovaj proces podrazumeva da stručnjaci ocenjuju i ispravljaju odgovore koje daje veštačka inteligencija, čime se sistem osposobljava da bude precizniji i bezbedniji.
Čiao sarađuje sa kompanijom Mercor, koja povezuje stručnjake sa vodećim AI laboratorijama. Stručnjaci mogu zarađivati nekoliko stotina dolara po satu za obuku AI da obavlja njihove poslove. Prema analitičkoj kući Pitchbook, ovaj segment tržišta raste rapidno.
Velike kompanije koje se bave razvojem AI, kao što su OpenAI, Google i Anthropic, angažuju velike timove stručnjaka koji ocenjuju i koriguju odgovore modela. Mercor zapošljava stručnjake iz različitih oblasti, uključujući softversko inženjerstvo, finansije, medicinu, pravo, ali i iz neočekivanih sektora poput komedije ili vinarstva. Njihov zadatak je da razviju jasne kriterijume ocenjivanja i kroz sistematsko testiranje pomognu modelima da poboljšaju kvalitet svojih odgovora.
Debata o tome da li veštačka inteligencija oduzima radna mesta postaje sve intenzivnija, posebno nakon što su neki tehnološki lideri upozorili na potencijalni talas gubitka poslova. Ipak, Čiao smatra da njen rad ne znači da AI zamenjuje lekare, već da ih rastereti administrativnih poslova. AI može pomoći u čitanju medicinskih nalaza, popunjavanju dokumentacije i vođenju beleški, čime se lekarima omogućava da se više posvete pacijentima. Ona naglašava da nijedan algoritam ne može zameniti iskustvo i intuiciju stečenu dugogodišnjim radom sa pacijentima.
Kompanija Mercor je osnovana pre tri godine kao platforma za zapošljavanje, ali je ubrzo promenila fokus ka AI sektoru. Prema rečima izvršnog direktora Brendana Fudija, kompanija danas isplaćuje više od milion dolara dnevno hiljadama stručnjaka širom sveta. Njihov prihod je porastao sa milion na više od 500 miliona dolara godišnje u manje od dve godine, a procenjena vrednost kompanije meri se desetinama milijardi dolara.
Tehnološki giganti takođe ulažu u ovaj segment tržišta. Na primer, kompanija Meta je prošle godine investirala 14 milijardi dolara u kompaniju Scale AI, koja posluje u sličnom domenu. Osnivači Mercora, koji su samo nešto stariji od 20 godina, smatraju se među najmlađim tehnološkim milijarderima na svetu, sličnim Marku Zuckerbergu u njegovim ranim godinama.
Uprkos strahovima da će AI zameniti radnike, zagovornici ove tehnologije ističu da je ljudska stručnost i dalje nezamenljiva u procesu razvoja sistema. U Mercoru naglašavaju da cilj nije eliminacija radnih mesta, već povećanje produktivnosti i oslobađanje stručnjaka za složenije zadatke, kao što su razvoj novih terapija i rešavanje klimatskih izazova.
Nova industrija treniranja veštačke inteligencije pokazuje da će, barem u doglednoj budućnosti, ljudi i algoritmi raditi zajedno, a ne jedni protiv drugih. Ova saradnja može doneti značajne prednosti, omogućavajući stručnjacima da se fokusiraju na ključne aspekte svojih profesija dok AI preuzima rutinske zadatke. U tom smislu, budućnost rada može biti obeležena sinergijom između ljudskog znanja i veštačke inteligencije.
