Evropski berzanski indeksi su danas prikazali rast, dok su cene nafte zabeležile pad nakon vojne intervencije Sjedinjenih Američkih Država u Venecueli, tokom koje su američke snage uhvatile predsednika Nikolasa Madura. Ovaj događaj je izazvao reakcije na globalnim tržištima, ali investitori smatraju da trenutna situacija u Venecueli ne ugrožava globalno snabdevanje naftom, što je doprinelo održavanju nižih cena energije i podstaklo rast akcija u Evropi.
Venecuela je odavno u krizi i njena proizvodnja nafte je u značajnom opadanju, što se može pripisati lošoj infrastrukturi, sankcijama i smanjenim kapacitetima. Naime, proizvodnja nafte u Venecueli je dostigla vrhunac od oko 3,5 miliona barela dnevno 1997. godine, ali se taj broj smanjio na procenjenih 950.000 barela dnevno, sa izvozom od oko 550.000 barela dnevno, prema podacima CNBC-a. Stoga bi dodatni pad proizvodnje imao samo mali uticaj na globalne cene.
Pored situacije u Venecueli, cene nafte su više pod uticajem potražnje nego ponude. Uspon cena nafte takođe je usporen usled sporijeg privrednog rasta u Kini, kao i znakova usporavanja industrije u Evropi. Ove promene na tržištu doprinose nestabilnosti cena energenata, što se odražava na berzama širom sveta.
U Evropi, indeks Frankfurtske berze DAX je porastao za 0,97 procenata na 24.766,55 poena, dok je francuski CAC 40 porastao za 0,67 procenata na 8.252,60 poena. Britanski FTSE 100 je zabeležio rast od 0,32 procenata na 9.981,20 poena. Nasuprot tome, moskovski MOEX je pao za 0,95 procenata na 2.741,36 poena.
Na američkom tržištu, vrednost berzanskog indeksa Dow Jones je porasla za 0,66 procenata na 48.382,39 poena pre otvaranja berzi. Indeks S&P 500 je porastao za 0,19 procenata na 6.858,47 poena, dok je indeks Nasdaq zabeležio mali pad od 0,03 procenata na 23.235,63 poena.
Tržište energenata takođe beleži promene. Evropski fjučersi gasa za februar su se na otvaranju berze TTF prodavali po ceni od 28,450 evra za megavat-sat. Cene sirove nafte su se spustile na 56,759 dolara, dok je cena nafte Brent pala na 60,078 dolara. Ove promene cene nafte su rezultat globalnih ekonomskih faktora i geopolitičkih tenzija.
Osim toga, cena zlata je porasla na 4.428,33 dolara za uncu, što može biti znak da investitori traže sigurna ulaganja u uslovima nestabilnosti. Cena pšenice je iznosila 5,0809 dolara za bušel, dok je vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Forex iznosila 1,16886 dolara, što predstavlja porast od 0,27 procenata u odnosu na početak trgovine.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su tržišne reakcije često povezane sa globalnim događanjima i da su analize trenutne situacije u Venecueli i njenog uticaja na tržišta od ključnog značaja za investitore. Mnogi analitičari prate razvoj situacije, kako bi predvideli moguće posledice na globalnu ekonomiju.
Iako trenutna situacija može delovati nestabilno, investitori i dalje veruju u oporavak tržišta. S obzirom na složenost situacije u Venecueli i njen uticaj na globalne tokove, važno je pratiti dalji razvoj događaja kako bi se bolje razumele buduće promene na tržištu. U svetlu ovih informacija, berze će nastaviti da reaguju na nove podatke i događaje, a investitori će biti u potrazi za prilikama na tržištu.
