Najstarija železnička stanica u Beogradu, koja je od 19. veka povezivala našu prestonicu sa Evropom, smeštena je u Zemunu. Danas od nje ostaju samo stubovi i deo šina, smešteni na brdašcetu na zemunskom keju. Ova stanica, izgrađena 1882. godine, bila je prva železnička stanica u ovom delu Srbije, a njen značaj trajao je sve do izgradnje nove železničke infrastrukture.
Zemun je 10. decembra 1883. godine povezan sa Novim Sadom, a time i sa Suboticom i ostatkom zapadne Evrope. Železnička stanica Zemun izgrađena je godinu dana pre beogradske stanice, koja je sa njom povezana mostom na Savi krajem avgusta 1884. godine. Ova veza predstavljala je dugo čekanu železničku vezu između Istoka i Zapada, a vozovi su prolazili kraj reke, na mestu gde se danas nalaze moderni soliteri i šetališta.
Sporazum između Austrougarske i Srbije predviđao je da se predaja i primanje vozova vrši na beogradskoj stanici, dok je carinjenje robe obavljano u Beogradu i Zemunu. Tako je stanica Zemun postala prva stanica u Evropi u koju je stigao voz iz Beograda, čime je učvršćena važnost ovog mesta kao saobraćajnog čvorišta.
Uprkos svojoj važnosti, nakon Prvog svetskog rata, beogradska železnička stanica postala je preopterećena, pa je Zemun dobio ulogu ranžirne stanice. Tokom Drugog svetskog rata, Zemun je bio administrativno odvojen od Beograda i pao pod upravu Nezavisne Države Hrvatske. U tom periodu, ranžirna stanica je proširena izgradnjom dodatnih koloseka, što je dodatno povećalo njenu funkciju.
Međutim, 1967. godine, sa izgradnjom pruge Zemun Novi grad – Novi Beograd, odlučeno je da će ova stanica zatvoriti svoja vrata. U tom trenutku, radnici su preseljeni u novu ranžirnu stanicu u Makišu, dok je počelo rušenje stanične zgrade i demontiranje pruge. U narednim godinama, stara železnička stanica je nestala, a na njenom mestu izgrađeni su novobeogradski blokovi.
Rušenje stanice i pratećih objekata trajalo je nekoliko godina. Od nekadašnjeg ponosa Zemuna, ostali su samo tragovi. Danas, skriven između zgrada, jedan podvožnjak u Vrtlarskoj ulici podseća na vreme kada su ovom deonicom prolazile parne lokomotive. Da bi se očuvala sećanja na ovu važnu železničku stanicu, građani Zemuna su 1984. godine postavili spomen-obeležje tokom Oktobarskih svečanosti, u čast Dana oslobođenja Zemuna.
Na platou pored nekadašnjeg hotela „Jugoslavija“, koji je, nažalost, srušen ove godine, postavljeno je pet stubova koji su nekada držali nadstrešnicu na peronskoj strani stanične zgrade, uz nekoliko metara šinskog polja. Ovi stubovi, koji danas krase šetalište pored Dunava, delo su arhitekte Miluna Stambolića i predstavljaju simbol prošlih vremena kada je Zemun bio važan železnički centar.
Ova priča o železničkoj stanici u Zemunu svedoči o bogatoj istoriji i razvoju železnice u Srbiji, kao i o promenama koje su se desile u urbanom pejzažu Beograda i Zemuna. Iako su tragovi prošlosti svedeni na minimum, sećanje na ovu stanicu živi kroz spomenike i uspomene građana, koji se sećaju vremena kada su vozovi ovde prolazili i povezivali ljude i gradove. U tom svetlu, železnička stanica Zemun ostaje deo kolektivnog pamćenja, podsećajući nas na značaj železničkog transporta u istoriji naše zemlje.
