Analiza Fiskalnog saveta, rađena po standardima EU, pokazuje da Srbija nema nagomilane probleme u penzijskom sistemu, a dugoročna finansijska održivost je obezbeđena. Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta ističe da je sistem stabilan i da penzioneri mogu očekivati povećanje realne kupovne moći. Analize koje se rade svake tri godine u Evropi su ključne za planiranje penzijskog sistema. Ove analize omogućavaju da se prepoznaju potencijalni problemi u dalekoj budućnosti, omogućavajući pravovremene reforme koje sprečavaju nagomilavanje problema.
Altiparmakov naglašava da trenutni penzioni sistem Srbije ne pokazuje znakove nestabilnosti, zahvaljujući reformama sprovedenim 2003., 2014. i 2019. godine. Ove reforme, koje su uključivale vraćanje i nadogradnju „švajcarske formule“, doprinele su stvaranju finansijski stabilnog penzijskog sistema. On takođe komentariše i planirano povećanje penzija od 12,2% koje će penzioneri osetiti početkom januara. Ovo povećanje je u skladu sa nadograđenom „švajcarskom formulom“ koja predviđa da penzije prate rast plata i cena.
Demografski trendovi, kao što je starenje stanovništva, predstavljaju izazov za penzioni sistem. Predviđa se da će do 2041. godine svaki četvrti građanin Srbije biti stariji od 65 godina. Altiparmakov ističe da je demografija „sudbina“ i da će ona značajno uticati na penzioni sistem u narednim decenijama. Dok demografsko starenje predstavlja pritisak na sistem, važno je napomenuti da se slični trendovi dešavaju i u drugim evropskim zemljama, kao što je Nemačka, koja se adekvatno suprotstavlja ovim izazovima kroz reforme.
Analiza takođe pokazuje da neće biti značajnih promena u broju korisnika starosne penzije, dok se očekuje smanjenje korisnika invalidskih i porodičnih penzija. Razlozi za ovo smanjenje uključuju smanjenje zloupotreba u sistemu i veće učešće žena na tržištu rada, što dovodi do većeg broja žena koje ostvaruju starosnu penziju.
Jedno od ključnih pitanja je odnos prosečne plate i prosečne penzije. Altiparmakov naglašava da zahvaljujući sprovedenim reformama, ovaj odnos može biti održan na nivou iznad 40% u narednih 20 do 25 godina. Međutim, predviđa se da će do 2050. godine ovaj odnos malo pasti, ali ne drastično. On predlaže postepeno povećanje starosne granice za odlazak u penziju, što bi moglo da se realizuje tokom narednih decenija.
Takođe, Altiparmakov ukazuje na potrebu za većom privatnom dopunskom penzijskom štednjom, kako bi se nadoknadile javne penzije. On ističe da privatni penzijski fondovi, koji postoje skoro 20 godina, ne ispunjavaju svoja očekivanja i da je potrebno da se građani više oslanjaju na njih.
Što se tiče starosne granice za odlazak u penziju, ona je trenutno 65 godina za muškarce i 64 godine za žene, pri čemu se planira izjednačavanje uslova do 2032. godine. Altiparmakov naglašava da građani trenutno nemaju finansijske podsticaje da se penzionišu posle 65. godine, pa predlaže da se uvedu aktuarske nagrade za one koji nastavljaju da rade nakon penzionisanja.
Takođe, postoji mogućnost postepenog povećanja starosne granice na 66 ili 67 godina, kao što to rade druge evropske zemlje. Ipak, za sada to nije neophodno. Altiparmakov zaključuje da je penzioni sistem Srbije trenutno stabilan, ali da su potrebne dalje reforme i prilagodbe kako bi se obezbedila dugoročna održivost i prilagodilo demografskim promenama.
U svetlu svih ovih faktora, ključno je nastaviti s analizama i reformama koje će omogućiti održivost penzionog sistema, istovremeno pružajući podršku penzionerima i budućim generacijama.
