Ratar iz Bačkog Petrovca, Daniel Spevak, nedavno je posejao sirak zrnaš i očekuje dobar rod. Pre dve godine je gajio sirak metlaš, ali je primetio da na tržištu više nema potražnje za metlicama. Sirak zrnaš, koji se koristi kao stočna hrana, zamenjuje kukuruz, a tražen je u mešaonama hrane zbog visokog procenta proteina i skroba. Spevak ističe da je prednost sirka što ga ne napada kukuruzna zlatica, što ga čini pogodnijim za uzgoj u sušnim uslovima.
Sirak se seje malo kasnije od kukuruza, ali se ranije žanje. Otporniji je na tropsku klimu i skuplji od kukuruza, čija cena iznosi 24 dinara po kilogramu, dok je sirak 33 dinara. Spevak je prošle godine imao prinos od oko pet tona sirka po hektaru, što je solidan rezultat s obzirom na to da je rod kukuruza bio loš zbog suše.
Prema rečima dr. Vladimira Sikore iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, postoje različite agronomske forme sirka, a sirak metlaš se gaji u regionima gde se proizvode metle. Površine pod tim sirkom zavise od potražnje za sirkovom slamom i kreću se između 500 i 800 hektara godišnje.
U Vojvodini se sirak zrnaš i sirak metlaš seju na severu, u regionu Kanjiža-Senta, i u Južnobačkom okrugu, u opštinama Bački Petrovac, Pivnice i Selenča. Međutim, površine koje zauzimaju sirkovi nisu precizno poznate, jer Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju o tome. Podaci Instituta za ratarstvo nisu pouzdani, s obzirom na to da na tržištu postoji i strano seme.
Poljoprivrednici se sve više okreću alternativnim biljnim vrstama zbog klimatskih promena. Sirak postaje zamena za kukuruz, posebno u područjima lošijeg kvaliteta zemljišta. Gaji se radi zrna koje se koristi kao kukuruz u krmnim smešama, a površine pod ovim sirkom se iz godine u godinu povećavaju, posebno u sušnim regionima gde kukuruz ne daje zadovoljavajuće prinose.
U stresnim uslovima, kao što su bili prošle godine, prinosi zrna sirka kreću se od pet do šest tona po hektaru. Krmni i silažni sirkovi su veoma cenjeni kod stočara, jer služe za proizvodnju kabaste stočne hrane. Ovi sirkovi su značajni u regionima gde je proizvodnja kabaste stočne hrane usled nedostatka vlage i visokih temperatura ograničena.
Takođe, poslednjih godina postaju interesantni sirkovi koji daju veliku količinu biomase, do 100 tona po hektaru, što ih čini pogodnim za biogasna postrojenja. Očekuje se da će njihova proizvodnja sve više dobiti na značaju, što ukazuje na promene u agrarnoj praksi i potražnji na tržištu.
Sirak se pokazuje kao sve bolja alternativa kukuruzu, posebno u uslovima klimatskih promena gde su suša i visoke temperature postale učestalije. Poljoprivrednici, poput Spevaka, prepoznaju njegove prednosti i prilagođavaju svoju proizvodnju, što može imati dugoročne pozitivne posledice na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji.
Osim ekonomske isplativosti, sirak takođe doprinosi održivosti poljoprivredne proizvodnje, jer smanjuje rizik od šteta koje izazivaju štetočine poput kukuruzne zlatice. Ova prilagodljivost i otpornost na nepovoljne klimatske uslove čine sirak sve popularnijim izborom među poljoprivrednicima, što može doneti stabilnost i sigurnost u proizvodnji hrane u budućnosti.
