Mladi se nakon završenog školovanja radije odlučuju za studiranje nego za stručnu obuku u nekom zanatu. Ova pojava je u velikoj meri doprinela trenutnom stanju na nemačkom tržištu rada, gde zanatske firme beleže značajan nedostatak kvalifikovanih radnika. Naime, najtraženiji su elektro i vodoinstalari, kao i zanatlije u automobilskoj i mesnoj industriji.
Jedan od primera koji ilustruje ovaj problem je priča Lise Riš iz Bavarske. Tokom izgradnje svoje kuće, ona se suočila sa poteškoćama u pronalaženju majstora, uprkos tome što je godinu dana unapred planirala sve neophodne radove. „Ponekad smo morali čekati duže jer su sve firme koje smo kontaktirali imale već zakazane termine i nisu imale dovoljan broj radnika,“ izjavila je ona. Zbog ovog nedostatka, Riš je bila primorana da neke radove obavi sama, kako bi ubrzala proces izgradnje.
U isto vreme, kompanija BSH-Energie, koja se bavi instalacijom solarnih sistema, takođe se suočava sa problemima u pronalaženju radnika. Njihov generalni direktor, Kristijan Grinberg, naglašava da su radnici najvažniji kapital kompanije i da se ne može dozvoliti njihovo prekomerno opterećenje. „Trudimo se da ispoštujemo sve ugovorene termine, ali i da naši radnici imaju obećano slobodno vreme,“ rekao je Grinberg. Ova kompanija je samo jedna od mnogih koja se nalazi u borbi protiv nedostatka kvalifikovanih radnika, posebno u sektoru građevinarstva i proizvodnje.
Prema aktuelnoj studiji, od 26 zanatskih zanimanja u kojima posebno nedostaje kvalifikovanih radnika, njih 17 dolazi iz oblasti građevinarstva i proizvodnje. U južnim i jugozapadnim delovima Nemačke, kao što su Bavarska i Baden-Virtemberg, ovaj problem je posebno izražen. Na primer, nemačka Agencija za zapošljavanje nije uspela da pronađe odgovarajuće radnike za više od 70 posto nepopunjenih radnih mesta u nekim regijama.
Da bi se prevazišao nedostatak kvalifikovanih radnika, neophodno je privući više mladih ljudi u zanatska zanimanja. Ipak, uprkos brojnim školskim ustanovama i programima obuke, relativno mali broj učenika se odlučuje za ovu vrstu obrazovanja. Franc Ksaver Peteranderl, predsednik Bavarske zanatske komore, ističe da se broj učenika u zanatima smanjuje godišnje za oko pet posto, dok je u celoj zemlji taj trend još izraženiji. Tokom 2020. godine, u Nemačkoj je sklopljeno ukupno 129.459 novih ugovora za stručnu obuku u zanatskim branšama, što predstavlja pad od oko 10.000 u odnosu na prethodnu godinu.
Jedan od glavnih uzroka ovog trenda je nedostatak informacija o mogućnostima koje pružaju zanatska zanimanja. Mnogi mladi ljudi imaju pogrešne predstave o mogućnostima zarade i napredovanja unutar zanata. „Ustanovili smo da oko 30 posto mladih koji se odluče za studiranje napuste univerzitet bez diplome. Te mlade ljude želimo među zanatlijama,“ dodaje Peteranderl.
Ovaj problem nije samo pitanje nedostatka radne snage, već i pitanje svesti i edukacije. Potrebno je raditi na promociji zanatskih zanimanja i njihovih prednosti, kako bi se privukli mladi ljudi da se opredele za stručnu obuku umesto za akademske studije. Moguće je da bi bolja informisanost o mogućnostima koje nude zanati mogla promeniti percepciju mladih i podstaći ih da se odluče za karijeru u ovoj oblasti.
U zaključku, situacija na nemačkom tržištu rada jasno pokazuje potrebu za povećanjem broja kvalifikovanih radnika u zanatskim zanimanjima. Saradnja između obrazovnog sistema i industrije, kao i bolja promocija zanata kao održive i profitabilne karijere, ključni su za rešavanje ovog problema.
