Leblebija, poznata i kao naut, postaje sve popularnija u Srbiji, gde se gaji na 210 jutara. Ova biljka, koja malo zahteva a puno daje, koristi se u ishrani i kao osnovni sastojak humusa, kremastog namaza koji podseća na paštetu. Mladi poljoprivrednici širom Srbije, od severa do juga, se odlučuju za uzgoj leblebije.
Tokom ovogodišnje žetve, prosečan prinos leblebije iznosio je oko 1,4 tone po jutru, što znači da će ukupna proizvodnja iznositi oko 200 tona. Od te količine, 60% će se koristiti za domaće potrebe, dok će ostatak biti izvezen u Sloveniju i Mađarsku. Leblebija postaje sve traženija u ishrani, a osim humusa, od nje se prave različiti proizvodi poput brašna, griza, testenina, keksa i sapuna.
Prema rečima Nemanje Mirilova, pionira u gajenju leblebije, potrebna su minimalna ulaganja za setvu. Trošak po jutru iznosi oko 100 evra, uglavnom za seme koje se uvozi iz Mađarske. Agrotehničke mere uključuju i upotrebu đubriva od koprive, koje poljoprivrednici sami prave. Setva leblebije se obavlja od marta do maja, a žetva se odvija nakon otprilike 100 dana. Ova biljka nije zahtevna kada su u pitanju uslovi zemljišta i može rasti i u slabijim tipovima tla, poput slatine i gline.
Mirilov ističe da je važno da se ne koristi hemija u uzgoju leblebije, što zahteva redovno praćenje rasta biljke. U ovoj godini, uslovi su bili povoljni jer nije padala kiša u junu, što je pomoglo u razvoju leblebije. Dok tradicionalni poljoprivrednici čekaju kišu, Mirilov i njegovi kolege se nadaju da će ostati suvo.
Osim što se bavi gajenjem leblebije, Mirilov prenosi svoje znanje drugim poljoprivrednicima u Srbiji, pomažući im u setvi, preradi i prodaji. U uzgoju leblebije, ključna je agrotehnička mera zasnovana na mikroorganizmima koji hrane zemlju, biljku i na kraju, mikroorganizme, čime se stvara zaokružen ekosistem.
Ove sezone, prinos leblebije bio je iznad očekivanja, sa 1,4 tone po jutru, što je povećanje od 200 kilograma u odnosu na prethodnu godinu. Mirilov je počeo sa uzgojem leblebije 2015. godine, iako su se suočili s izazovima, uključujući i gubitak useva zbog padavina. Ipak, njegova upornost i posvećenost istraživanju i učenju o uzgoju su se isplatile.
U zaključku, leblebija postaje sve važnija kultura u Srbiji, sa velikim potencijalom za dalji razvoj. Njena svestranost u ishrani i minimalni zahtevi za uzgoj čine je privlačnom opcijom za mlade poljoprivrednike koji žele da se bave modernim i održivim poljoprivrednim praksama.
