Sinoć je u kulturnom centru „Parobrod“ otvorena izložba fotografija Željka Šafara pod nazivom „134“. Ova izložba predstavlja jedinstvenu crno-belu kolekciju koja se bavi temama urbanog identiteta Beograda i njegovom transformacijom tokom vremena. Arhitekta Bojan Kovačević, koji je otvorio izložbu, istakao je kako fotografije beleže ne samo fizičke promene u gradu, već i mentalne koloseke, odnosno promene u percepciji i memoriji grada.
Šafarove fotografije, prema Kovačevićevim rečima, predstavljaju vremenske preseke, prikazujući proces brisanja i poništavanja, ne samo arhitekture već i kolektivnog sećanja. Beograd, kao grad koji je nekada bio usredišten na Železničku stanicu, sada se suočava sa izazovima modernizacije i urbanizacije, što dovodi do gubitka identiteta. Vagoni, koji su nekada bili simbol pokreta i života, sada su samo uspomene, a njihovo postojanje u gradu je svedeno na privremeno boravište.
Kovačević dalje objašnjava kako se svet, kroz istoriju, oblikovao oko železničkih pruga, koje su povezivale ljude i mesta. Kada se pruge uklone, kao što je to slučaj u Beogradu, dolazi do gubitka prava na kretanje i slobodu, što može biti metafora za šire društvene i kulturne promene. Šafarove fotografije su, kako ističe Kovačević, „mera u toj umetnosti koja lebdi između izrazito likovnog i dokumentaciono pouzdanog“. Ove slike su toliko snažne i autentične da ne bi mogle biti aranžirane ili nameštene, već su prirodno proizašle iz stvarnosti grada.
Izložba „134“ takođe se bavi temom identiteta Beograda i njegovim mestima koja su izgubila svoju funkciju. Nakon 134 godine postojanja, glavna železnička stanica je ugašena, pruge su razmontirane, a vagoni devastirani. Ovaj proces, koji je u suštini uništavanje istorije grada, dokumentuje Šafar kroz svoje fotografije, čime na neki način čuva uspomenu na ono što je nekada postojalo.
Umesto da samo beleže promene, Šafarove fotografije imaju sposobnost da nas podsete na to kako se grad menja, kako se sećanja na njega brišu i kako se nova sećanja formiraju. Kroz ovu izložbu, posetioci imaju priliku da preispitaju svoje vlastite percepcije o gradu i njegovoj istoriji, kao i da se suoče sa pitanjima o identitetu i kolektivnoj memoriji.
Izložba „134“ ostaje otvorena do 16. juna, a svi zainteresovani mogu doći da pogledaju ovu jedinstvenu kolekciju koja pruža uvid u kompleksnost urbanog života u Beogradu. Fotografije Željka Šafara nisu samo umetnički prikazi, već su i svedočanstva o vremenu i prostoru koji su oblikovali grad i njegove stanovnike. U svetu koji se brzo menja, ova izložba nas podseća na važnost očuvanja sećanja i identiteta, kao i na izazove s kojima se susrećemo u procesu urbanizacije.
Šafarove slike su svojevrsni „moždani udar“ na memoriju, koji nas podseća na prošlost i izaziva emocije. Kroz prizore uništenih zgrada, napuštenih vagona i praznih stanica, izložba nas poziva da razmislimo o budućnosti Beograda i o tome kako ćemo kao društvo očuvati svoja sećanja i identitete u svetu koji se konstantno menja. Na kraju, „134“ nije samo izložba o Beogradu, već i univerzalna priča o gubitku, sećanju i identitetu koji se oblikuju kroz vreme.
