Otpornost mikroba na lekove, posebno bakterijska rezistentnost na antibiotike, predstavlja jedan od najznačajnijih zdravstvenih i ekonomskih izazova današnjice. Prema novoj studiji koju je finansirala britanska vlada, moguće je da bi ova otpornost mogla dovesti do smrti miliona ljudi širom sveta i da bi globalna ekonomija mogla pretrpeti godišnje gubitke od gotovo dva biliona dolara do 2050. godine.
Istraživanje koje je sproveo Centar za globalni razvoj (Center for Global Development) ukazuje na to da rastuća otpornost bakterija na antibiotike može izazvati značajne gubitke u svetskom bruto domaćem proizvodu (BDP). Prema procenama, globalni BDP mogao bi izgubiti oko 1,7 biliona dolara godišnje, pri čemu će najpogođenije ekonomije biti Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Evropska unija i Kina.
Autori studije su izneli zabrinjavajuće podatke o mogućim gubicima po zemljama. Na osnovu najpesimističnijeg scenarija, Kina bi mogla izgubiti do 722 milijarde dolara godišnje, dok bi Sjedinjene Američke Države mogle pretrpeti gubitke od oko 296 milijardi dolara. Evropska unija bi mogla izgubiti 187 milijardi dolara, Japan 65,7 milijardi, a Velika Britanija 58,6 milijardi dolara godišnje.
Ova situacija postaje sve ozbiljnija usled sve većeg broja bakterija koje razvijaju otpornost na antibiotike. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), otpornost na antibiotike uzrokuje oko 700.000 smrtnih slučajeva godišnje, a taj broj bi mogao da poraste na 10 miliona do 2050. godine ako se ne preduzmu odgovarajuće mere.
Jedan od glavnih uzroka ovog problema je prekomerna upotreba antibiotika, kako u medicini, tako i u stočarstvu. Mnogi lekari često prepisuju antibiotike za infekcije koje bi se mogle rešiti bez njih, dok se u poljoprivredi antibiotici koriste za povećanje rasta životinja i prevenciju bolesti.
Osim što predstavlja ozbiljnu pretnju po javno zdravlje, otpornost na antibiotike može imati dalekosežne posledice po ekonomiju. Gubici izazvani povećanim troškovima lečenja, produženim bolničkim boravkom i smanjenom produktivnošću radne snage mogu značajno uticati na globalni ekonomski rast. Takođe, otpornost na antibiotike može smanjiti efikasnost hirurških zahvata i medicinskih procedura koje oslanjaju na prevenciju infekcija.
U svetlu ovih saznanja, eksperti pozivaju na hitnu akciju. Neophodno je razviti strategije za smanjenje upotrebe antibiotika, povećati svest među lekarima i pacijentima o rizicima prekomerne upotrebe ovih lekova i ulagati u istraživanje novih antibiotika i alternativnih tretmana. Takođe, važno je unaprediti higijenske prakse u zdravstvenim ustanovama kako bi se smanjio rizik od infekcija i razvoj otpornosti.
Neke zemlje već preduzimaju korake ka smanjenju otpornosti na antibiotike. Na primer, Danska je uspela da smanji upotrebu antibiotika u stočarstvu za 40% u poslednjih 15 godina, što je značajno doprinelo smanjenju rezistentnih sojeva bakterija.
U zaključku, otpornost mikroba na lekove predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje i ekonomiju čitavog sveta. U skladu sa tim, neophodno je da vlade, zdravstvene institucije i pojedinci preduzmu konkretne korake kako bi se ova situacija stavila pod kontrolu. Ako se ne deluje brzo i odlučno, posledice bi mogle biti katastrofalne, sa gubicima koji će se meriti u milijardama dolara i životima.
