Pre tačno vek, 1. jula 1925. godine, umro je čuveni francuski kompozitor Erik Sati, a povodom stogodišnjice njegove smrti, javnost će po prvi put imati priliku da čuje 27 dosad nepoznatih kompozicija ovog ekscentričnog umetnika. Ova otkrića su rezultat istraživanja britanskog muzikologa i kompozitora Džejmsa Naja, u saradnji sa japanskom violinistkinjom i kompozitorkom Sato Macui. Oni su pronašli izgubljeni materijal u brojnim arhivima, uključujući i Nacionalnu biblioteku Francuske.
Nova dela obuhvataju raznovrsne kompozicije, od razigranih kabaretskih pesama do minimalističkih nokturna. Ova dela su pronađena u stotinama malih beležnica koje je Sati vodio dok je radio kao pijanista u boemskim bistroma pariskog Monmarta na početku 20. veka. Sati je često beležio muzičke ideje dok je pešačio do Pariza iz svog skromnog stana u predgrađu Arkeja, kao i u svojim omiljenim kafićima, obično kasno uveče.
Dela su bila zapisana urednim rukopisom, ali su neki delovi, ispisani olovkom, s vremenom izbledeli, što je zahtevalo pažljivo dešifrovanje. Naime, Naj je istakao da je izuzetno retko pronaći novo Satievo delo, a kamoli 27, jer se dugo verovalo da su sva relevantna dela već objavljena. Njegova izjava ukazuje na uzbuđenje i značaj ovog otkrića, koje dodatno osvetljava Satievu raznovrsnost i umetničku znatiželju.
Među novim kompozicijama su dela koja podsećaju na Satieva poznata dela kao što su „Refleksije u noći“ i „Oko prvog nokturna“, ali i eksperimentalni komadi sa nazivima poput „Dlačica“ i razigrane pariske valcere. Ova nova otkrića ne samo da proširuju repertoar Satievih dela, već i doprinose razumevanju njegovog umetničkog stvaralaštva i uticaja koji je imao na muziku.
U pripremi za izvođenje ovih novih dela, francuski pijanista Aleksandar Tarao snimio je nova dela, čime se obeležava stogodišnjica Satieve smrti. Ovaj događaj predstavlja značajan trenutak za sve ljubitelje klasične muzike, jer će im omogućiti da po prvi put čuju Satieve kompozicije koje su dugo bile skrivene od očiju javnosti.
Erik Sati, poznat po svojim inovativnim pristupima muzici i ekscentričnom ponašanju, ostavio je iza sebe bogato nasleđe koje se i dalje istražuje i otkriva. Njegov rad kombinovao je elemente klasične muzike sa avangardnim idejama, što ga čini jednim od najvažnijih kompozitora 20. veka. Njegova dela su često bila ispred svog vremena, a njegova sposobnost da kombinuje različite stilove i uticaje učinila ga je jedinstvenim.
Ova nova otkrića pružaju priliku da se ponovno razmotri Satieva umetnost i njegovo mesto u istoriji muzike. Njegova sposobnost da stvara muziku koja nadmašuje granice vremena i prostora ostavlja neizbrisiv trag na generacije muzičara i ljubitelja umetnosti. U svetlu ovih novih kompozicija, može se očekivati da će Sati privući još više pažnje i da će njegovo delo biti reinterpretirano i u budućnosti.
Uprkos tome što je prošlo vek od njegove smrti, Sati i dalje živi kroz svoju muziku. Ova nova otkrića ukazuju na to da su njegovi muzički koncepti i ideje i dalje relevantni i inspirativni. U svetu u kojem se muzika stalno razvija, Satie ostaje figura koja izaziva razmišljanje i inspiraciju, dok njegovi nepoznati radovi čekaju da budu otkriveni i uživani od strane novih generacija.
