Više od 780 novorođenčadi i dece umrlo je u domu Čum, kojim su upravljale sestre „Bon Secours“, tokom 36 godina njenog rada, prenosi CNN. Prvu grobnicu je 2014. godine otkrila lokalna istoričarka Ketrin Korles, koja je pronašla podatke da je 796 beba umrlo u instituciji u okrugu Galvej, a da nisu postojali zapisi o njihovim sahranama. Kasnije je ustanovljeno da su tela bila smeštena u bivši rezervoar za kanalizaciju. Ovog leta započeta su iskopavanja pod nadzorom Kancelarije direktora za ovlašćene intervencije u Čumu (ODAIT).
U najnovijem izveštaju, ODAIT je saopštio da su forenzički stručnjaci pronašli „dosledne dokaze“ o postojanju drugog grobnog mesta. Pre početka iskopavanja, na tom području nije bilo nikakvih tragova ili naznaka o mogućem groblju. Direktor ODAIT, Danijel MakSvini, izjavio je da se ovo novo grobno mesto nalazi na udaljenosti od 50 do 100 metara od septičke jame. Od početka iskopavanja u julu, pronađeni su ostaci 11 beba, uključujući tela četiri bebe koja su pronađena prošlog meseca.
MakSvini je izjavio da je do sada 160 osoba kontaktiralo ODAIT kako bi ponudilo svoj DNK u cilju identifikacije tela, pa je pozvao i druge članove porodica da učine isto. Dom Čum bio je jedan od brojnih „domova“ u Irskoj u kojima su trudnice i nevenčane žene tokom 20. veka skrivale svoju trudnoću i rađale u tajnosti. Žene su često bile nasilno razdvojene od svoje dece. Neka deca su bila smeštana u domove u Irskoj, Velikoj Britaniji, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Australiji, dok je na stotine beba umrlo, a njihovi ostaci bačeni, a majke često nikada nisu saznale šta se zaista dogodilo sa njihovom decom.
Irska vlada je 2015. godine pokrenula istragu o 14 domova za majke i decu, kao i četiri okružna doma, koja je utvrdila da je na mestu doma u Čumu pronađena „značajna količina“ ljudskih ostataka. Istraga je otkrila „zapanjujući nivo smrtnosti novorođenčadi“ u tim institucijama, dodajući da država nije podigla uzbunu povodom toga, iako je to bilo „poznato lokalnim i nacionalnim vlastima“ i „zabeleženo u zvaničnim publikacijama“.
Ova tragedija ukazuje na duboku i mračnu prošlost institucionalnog zlostavljanja i nehumanog tretmana žena i dece u Irskoj. Tokom 20. veka, mnoge žene su se suočavale sa stigmatizacijom zbog vanbračnih trudnoća, što ih je primoralo da se povuku u institucije koje su, nažalost, često bile mesta patnje i smrti. Ljudi koji su radili u ovim institucijama često su sprovodili stroga pravila i standarde, a deca su bila tretirana kao teret, a ne kao ljudska bića.
Istraživači su ukazali na to da su mnoge žene, koje su se našle u ovakvim situacijama, bile prisiljene da se odreknu svoje dece, često bez ikakvog objašnjenja. Ove žene su često ostavljene same, bez podrške porodice ili društva, a mnoge od njih nikada nisu saznale šta se dogodilo sa njihovim bebama. Ova situacija je postala prepoznatljiva u Irskoj i izazvala je široku osudu i pozive na pravdu.
Istraga o domu Čum i drugim sličnim institucijama je postavila važna pitanja o odgovornosti i transparentnosti u sistemu koji je trebao da štiti ranjive grupe. Irska vlada je bila pod pritiskom da preduzme korake kako bi se obezbedila pravda za porodice koje su izgubile decu i kako bi se sprečilo da se ovakvi incidenti ponove u budućnosti.
U svetlu ovih otkrića, važno je nastaviti sa istraživanjem i traženjem pravde za sve žrtve, kao i pružiti podršku onima koji su preživeli ove traume. Samo kroz priznanje i razumevanje prošlosti možemo raditi na izgradnji boljeg društva koje poštuje ljudska prava i dostojanstvo svake osobe.
