Na Badnje veče, 24. decembra 2025. godine, u provinciji Adana, Turska, dogodio se stravičan zločin koji je šokirao lokalnu zajednicu. U kasnim večernjim satima, oko 21 sat, Ibrahim Kiradži, tekstilni radnik, upucao je svoju ćerku Derin (13) i sina sa invaliditetom Doruka (11) iz još uvek nepoznatih razloga. Ovaj tragični događaj ostavio je duboke ožiljke na porodici i prijateljima.
Nakon što je izvršio zločin, Ibrahim je otišao kod svog stanodavca i priznao šta je uradio, tražeći da pozove policiju. Dok se vraćao kući, odlučio je da sebi oduzme život, upucavši se u glavu istim pištoljem kojim je ubio svoju decu. Policija i hitna pomoć stigli su na lice mesta nakon dojave, gde su pronašli beživotna tela oca i dvoje dece. Tela su potom prevezena na obdukciju.
Prema izveštajima turskih medija, porodica je nedavno prešla iz Hataja u Adanu zbog zemljotresa koji je pogodio region 6. februara. Ibrahim se razveo od svoje žene Nazan pre godinu i po dana, a njihova situacija se dodatno pogoršala kada je Ibrahim pozvao svoju novu devojku da živi s njim. Ova odluka izazvala je nesuglasice i tenzije između njega i njegove bivše supruge, što je dovelo do ozbiljnih problema u porodici.
Svedoci su izjavili da je Ibrahim pre nego što je izvršio zločin, stavio svoju decu na spavanje, a zatim im je prekrio usta jastucima kako bi sprečio da naprave buku. Ova stravična okolnost dodatno naglašava dubinu tragedije i očaj u kojem se nalazio. Nazan, Ibrahimova bivša žena, izjavila je policiji da je njen bivši muž ranije preteo da će ubiti decu i okončati svoj život. Ove pretnje su se, nažalost, obistile.
Na sahrani dece, njihova majka nije mogla da sakrije bol. Jecajući, izjavila je: „Moj sin je hladan, moje dete je umrlo otvorenih očiju. Da li ovako treba da vidim svoje dete? Kako ću podneti ovaj bol? Jedan pucanj nije bio dovoljan, moju decu je upucao u grudi. Kako je ovo mogao da uradi?“ Ovaj emotivan ispad ukazuje na duboku patnju koju je porodica pretrpela usled ovog tragičnog događaja.
Sahrana Derin i Doruka održana je u skromnoj atmosferi, a njihova tela su položena jedno pored drugog. Njihov otac, Ibrahim, sahranjen je u Hataju, što dodatno komplikuje situaciju za porodicu, koja se suočava s gubitkom i tugom.
Ovaj zločin je izazvao veliku pažnju medija i javnosti, postavljajući pitanja o mentalnom zdravlju, nasilju u porodici i potrebama za podrškom onima koji su u teškim situacijama. Tursko društvo se često suočava s problemima vezanim za emocionalne i psihološke krize, koje mogu dovesti do tragičnih ishoda poput ovog.
Zločin poput ovog ne samo da ostavlja ožiljke na porodicama žrtava, već i na celokupnoj zajednici. Potrebno je više resursa i podrške za mentalno zdravlje, kako bi se sprečili ovakvi stravični incidenti u budućnosti. Ovaj slučaj je tužan podsetnik na to koliko je važno prepoznati znake emocionalne patnje i delovati pre nego što bude prekasno.
Tragedije poput ove postavljaju pitanja o našoj spremnosti da se suočimo s problemima unutar naših zajednica i da pružimo podršku onima kojima je potrebna. U svetlu ovih događaja, važno je razgovarati o mentalnom zdravlju i pružiti podršku onima koji se bore sa svojim unutrašnjim demonima, kako bismo sprečili slične tragedije u budućnosti.
