Viši sud u Beogradu donelo je presudu u parničnom postupku koji je pokrenula Tatjana Stevanović, nastavnica istorije koja je ranjena u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. U tužbi su se kao odgovorni naveli Miljana Kecmanović i Vladimir Kecmanović, roditelji maloletnog učesnika u ovom incidentu. Sud je odlučio da roditelji solidarno isplate Tatjani Stevanović ukupno 6.900.000 dinara na osnovu naknade nematerijalne štete. Ovaj iznos se odnosi na fizičke bolove, strah, duševne boli usled umanjenja opšte životne aktivnosti i naruženosti, uz zakonsku zateznu kamatu koja počinje da teče od dana presuđenja.
U obrazloženju presude, sud je naveo da su tuženi odgovorni za štetu koju je njihovo maloletno dete prouzrokovalo. Iako je dečak bio pod nadzorom škole u trenutku kada se incident dogodio, sud je smatrao da je odgovornost na roditeljima zbog lošeg vaspitanja i propusta u njihovoj roditeljskoj ulozi. Tuženi su pokušali da se izuzmu od odgovornosti, tvrdeći da im nije ukazivano na problematično ponašanje deteta od strane nastavnog osoblja, međutim, sud je odbacio te tvrdnje.
Sud je istakao da je neprihvatljivo da roditelj ne obezbedi adekvatne mere zaštite kada se maloletno dete upušta u aktivnosti koje uključuju rukovanje oružjem. U ovom slučaju, ukazano je na to da su roditelji trebalo da obezbede oružje i municiju na način koji ne bi omogućio detetu da ih lako dođe do njih. Osim toga, sud je naveo da je dečak, u trenutku kada je izvršio delo, bio sposoban da shvati značaj svog postupka.
U vezi sa troškovima postupka, sud je takođe obavezao tužene da ih solidarno nadoknade Tatjani Stevanović. Ova presuda je značajan pravni ishod, jer ukazuje na odgovornost roditelja za dela njihove dece, naročito u situacijama kada su u pitanju ozbiljne posledice kao što je ranjavanje.
Na presudu je dozvoljena žalba Apelacionom sudu u Beogradu, što znači da tuženi imaju mogućnost da pokušaju da preinače odluku u narednom postupku. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, s obzirom na težinu incidenta koji se dogodio u školi, kao i na pitanja odgovornosti roditelja za ponašanje njihove dece.
U drugom incidentu, vozač autobusa u Beogradu pretučen je nakon što je putnik nasrnuo na njega zbog nesuglasica tokom vožnje. Ovaj događaj ukazuje na sveprisutan problem nasilja u društvu, koje se često manifestuje i u svakodnevnim situacijama. Prijave nasilja nad zaposlenima u javnom prevozu postaju sve učestalije, a ovakvi incidenti dodatno naglašavaju potrebu za unapređenjem sigurnosti i zaštite radnika.
Takođe, podignuta je optužnica protiv muškarca iz Arilja koji je, uoči proslave Nove godine, ubio dva lica na očigled celog lokala. Ovaj tragičan događaj još jednom ukazuje na nasilje koje se dešava u našem društvu, često sa smrtnim ishodom. Ovakvi slučajevi postavljaju pitanje kako ljudska psihologija može dovesti do ekstremnih postupaka i koje mere treba preduzeti kako bi se sprečilo dalje nasilje.
S obzirom na sve ove događaje, čini se da se društvo suočava s velikim izazovima u pogledu bezbednosti i odgovornosti. Incidenti kao što su ranjavanje u školi i nasilje u javnom prevozu ukazuju na potrebu za promišljenijim pristupom obrazovanju, vaspitanju i zaštiti građana. Potrebno je raditi na jačanju svesti o odgovornosti pojedinaca i zajednice u celini, kako bi se stvorilo sigurnije okruženje za sve. Takođe, važno je da se pravosudni sistem efikasno bavi ovakvim slučajevima, kako bi se postigla pravda za žrtve i osiguralo da počinioci snose odgovornost za svoje postupke.
