Jovan P. osuđen je na šest i po godina zatvora zbog ubistva Ivana Đorđevića, koji je bio paralizovan i nije imao mogućnost da se brani. Ova presuda doneta je u Višem sudu u Zaječaru, a interesantno je da su tužilaštvo i punomoćnik oštećenih tražili maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora, smatrajući da je zločin izvršen iz osvete. Ipak, sudija je klasifikovao ovaj slučaj kao teško ubistvo na mah, što je značilo da je okrivljeni bio doveden u stanje jake razdraženosti.
Nakon izricanja presude, Jovan je određen kućni pritvor sa elektronskim nadzorom. Ovaj slučaj je izazvao velike reakcije u javnosti, posebno zbog karakteristika ubistva i stanja žrtve. Ivan Đorđević je imao cerebralnu paralizu, što ga je činilo posebno ranjivim. Njegova sestra Tanja Pancijević izjavila je da je presuda sramotna, naglašavajući da Ivan nije mogao da se brani od napada.
Prema njenim rečima, Ivan je bio nesposoban da napadne bilo koga, a to je dokazano i time što Jovan nije imao nijednu povredu. Okrivljeni je, kako se navodi, snimao Ivana tokom napada, a zatim je otišao da jede picu i pije pivo, ne pozivajući pomoć. Tanja je istakla da je Jovan nakon napada obrisao poruke iz telefona kako bi izbegao odgovornost, ali su te pretnje pronađene u Ivanovom laptopu.
U prvobitnoj presudi, Jovan je bio osuđen na 15 godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Nišu ukinuo tu presudu i vratio slučaj na ponovno suđenje. Trenutna presuda je prvostepena, što znači da postoji mogućnost žalbe. Ovaj slučaj je dodatno osvetlio problem nasilja i zaštite osoba sa invaliditetom u društvu.
Karakteristike ubistva na mah, prema zakonu, podrazumevaju da je okrivljeni doveden u jaku razdraženost napadom ili teškim vređanjem od strane žrtve. Kazna za ovo krivično delo može se kretati od jedne do osam godina zatvora. U ovom slučaju, sud je odlučio da kazna ne odražava ozbiljnost zločina, što je dodatno razbesnelo porodicu žrtve.
Ovaj incident se desio u Negotinu, a reakcije javnosti su različite. Mnogi smatraju da bi kazna trebala biti stroža, s obzirom na to da je žrtva bila nesposobna da se brani. Slučaj je izazvao i rasprave o pravima osoba sa invaliditetom i o potrebnoj zaštiti koju društvo treba da pruži takvim osobama.
S obzirom na sve okolnosti, porodica Đorđević je izrazila zabrinutost zbog nepravde koja se dogodila i najavila je da će se boriti za pravdu za Ivana. Slučaj je izazvao i širu diskusiju o nasilju među mladima i društvenoj odgovornosti, kao i o tome kako pravosudni sistem treba da reaguje na ovakve situacije.
Ova presuda će sigurno biti predmet daljih analiza i komentara, s obzirom na to da se smatra da pravosudni sistem treba da preuzme odgovornost za zaštitu najranjivijih članova društva. U međuvremenu, javnost se nada da će se ovakvi slučajevi tretirati ozbiljnije i da će biti preduzete mere koje će sprečiti slične tragedije u budućnosti.
U svetu gde nasilje postaje sve prisutnije, važno je podići svest o ovim pitanjima i raditi na stvaranju sigurnijeg okruženja za sve, posebno za one koji se ne mogu sami braniti.
