Svedočanstvo Nenada Raškovića iz sela Dren kod Zubinog Potoka, koji je zadobio teške telesne povrede nakon intervencije kosovske policije, pokrenulo je ozbiljna pitanja o granicama između zakonitog policijskog postupanja i nasilja. Rašković tvrdi da su ga policajci tukli u njegovoj kući, a zatim odveli u šumu, gde su ga vezali za drvo i nastavili sa zlostavljanjem. Kosovska policija je, s druge strane, negirala upotrebu sile, najavivši istragu Policijskog inspektorata.
Eparhija raško-prizrenska je oštro reagovala na ovaj incident, ističući da je potrebno utvrditi odgovornost pojedinaca kroz nezavisnu istragu. Za Crkvu, ovo nije samo bezbednosni incident, već pitanje ljudskog dostojanstva i poverenja u institucije. U saopštenju Eparhije se navodi: „Nijedna istraga ne daje pravo bilo kome da ljude tuče, vezuje za drveće ili iznuđuje priznanja.“
Rašković je iz bolničke postelje otkrio da su mu policajci tražili pušku koju, kako tvrdi, nema. Nakon što su ga lisicama vezali, odveli su ga u šumu, gde su ga tukli gumenim crevom. Pominje i pretnje njegovoj porodici, uključujući zastrašivanje njegovog sina i uznemiravanje supruge, dok su najavljivali povratak u njegovu kuću. Medicinski izveštaji potvrđuju višestruke povrede, uključujući povrede glave i grudnog koša, što je dovelo do njegovog smeštanja na intenzivnu negu.
Eparhija je naglasila da se mora povući granica između prava policije da sprovodi zakon i nedopustivog nasilja. Ova situacija je dodatno otežana učestalim policijskim akcijama na severu Kosova, gde se sve više Srba žali na strah i pritisak. Iako Eparhija naglašava važnost nezavisne istrage, ne prejudicira krivicu bilo kog policajca.
Pored toga, Eparhija podseća na ranije događaje koji su dodatno oslabili poverenje Srba u kosovske institucije, poput hapšenja Srba nakon Vidovdanskog parastosa na Gazimestanu, gde su se iznosili navodi o fizičkom i psihičkom nasilju. Eparhija izražava nezadovoljstvo zbog sporog napredovanja istraga i odsustva konačnih ishoda, što produbljuje osećaj nekažnjivosti.
U saopštenju se takođe naglašava da se poverenje ne može izgraditi samo najavama istraga bez odgovarajućih rezultata. Eparhija upozorava da se policija više ne doživljava kao zaštitnik, već kao izvor straha. Ova percepcija može imati ozbiljne posledice po društvo, jer ukazuje na narušavanje poverenja građana u institucije koje bi trebale da štite.
Eparhija poziva na mir, ali ne na ćutanje. Naglašava da hrišćanski mir ne podrazumeva pasivnost pred nepravdom. U ovom kontekstu, Eparhija traži hitnu, nezavisnu i delotvorno istragu, uz obezbeđivanje zaštite Raškoviću i njegovoj porodici od daljeg pritiska.
Na kraju, Eparhija se vraća suštinskom pitanju: ko štiti čoveka? U vremenu kada se pitanja bezbednosti na Kosovu mere strahom koji ostavljaju incidenti, ovaj slučaj postavlja važno pitanje o ulozi institucija. Bez istine utvrđene nezavisnom istragom i odgovornosti onih koji su učestvovali u nasilju, teško je očekivati povratak poverenja među građanima. Eparhija jasno poručuje da se mir mora čuvati, ali se nepravda ne sme nazivati mirom.
