Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Bojan Milisavljević, podneo je ostavku, što je potvrđeno putem Tanjuga. Ova vest dolazi u trenutku kada je ceo upravni tim fakulteta takođe odlučio da napusti svoje pozicije. Ostavke su usledile nakon sastanka na kojem su Milisavljević i drugi predstavnici univerziteta razgovarali sa premijerom Đurom Macutom o trenutnom stanju na fakultetima u Srbiji.
Na sastanku, koji je bio organizovan radi razmene informacija i pronalaženja rešenja za krizu u visokom obrazovanju, učestvovali su i drugi članovi akademske zajednice. Premijer Macuta je naglasio važnost saradnje između vlade i univerziteta kako bi se prevazišle aktuelne teškoće i obezbedila bolja budućnost za studente i profesore.
U međuvremenu, predsednica Narodne skupštine, Ana Brnabić, na svom X profilu, iznela je zabrinutost povodom dešavanja na Pravnom fakultetu. Ona je istakla da je na fakultetu održan sastanak studenata u blokadi, koji su zahtevali održavanje vanrednih parlamentarnih izbora i formiranje studentske liste. Brnabić je postavila pitanje kako je moguće da se na državnom fakultetu, koji se finansira iz budžeta svih građana Srbije, odvija politička aktivnost koja može da se okarakteriše kao izborni štab.
Ova situacija na Pravnom fakultetu dovela je do šire diskusije o ulozi univerziteta u političkom životu zemlje i o granicama koje bi trebale postojati između obrazovanja i politike. Dok neki studenti smatraju da je njihovo pravo da se organizuju i bore za svoje interese, drugi upozoravaju na moguće zloupotrebe fakulteta u političke svrhe.
U poslednjih nekoliko meseci, pravni fakulteti u Srbiji suočili su se sa brojnim izazovima, uključujući i finansijske teškoće, što je dodatno pogoršalo situaciju. Ove okolnosti su doprinele nezadovoljstvu među studentima i profesorima, koji smatraju da je neophodno sprovesti reforme kako bi se obezbedilo kvalitetno obrazovanje.
Milisavljević je, pre nego što je podneo ostavku, bio na čelu fakulteta tokom turbulentnog perioda, a njegovo vođenje je često bilo kritikavano zbog nedostatka transparentnosti i sposobnosti da se odgovori na potrebe studenata. Njegova ostavka može biti znak da se situacija na fakultetu mora radikalno promeniti kako bi se ponovo izgradilo poverenje među studentima i akademskom zajednicom.
U vezi sa ovim dešavanjima, očekuje se da će se održati dodatni sastanci između predstavnika univerziteta i vlade kako bi se rešila pitanja koja su dovele do trenutne krize. Takođe, moguće je da će se formirati radne grupe koje će raditi na unapređenju uslova studiranja i rada na fakultetima, kao i na jačanju saradnje između različitih akademskih institucija.
Sve ovo dolazi u trenutku kada se visoko obrazovanje u Srbiji suočava sa sve većim pritiscima, kako sa unutrašnjeg tako i sa spoljnog plana. Potrebno je pronaći održiva rešenja koja će omogućiti da univerziteti ponovo postanu mesta za obrazovanje i istraživanje, a ne političke arene. Očekuje se da će ovaj događaj pokrenuti niz diskusija o budućnosti akademske zajednice u Srbiji i izazovima sa kojima se suočava.
Na kraju, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i koje će mere biti preduzete u narednim danima i mesecima kako bi se obezbedila stabilnost i kvalitet obrazovanja na univerzitetima u Srbiji.
