Ovako sagovornici „Novosti“, stručnjaci za međunarodne odnose, sumiraju odlazak šefa srpske države na Dan pobede, što je dovelo do novih pretnji Brisela o mogućim kaznenim merama za Beograd i ocena dela domaće opozicije da će „Vučićevo herojstvo“, kako je Putin nazvao čin predsednika da uprkos pretnjama bude u Moskvi – skupo koštati Srbiju.
Putin je, po završetku velike Parade pobede 9. maja, zahvalio liderima stranih zemalja što su, uprkos pretnjama, ucenama i preprekama došli u Moskvu i istakao da su to „pravi lideri po karakteru, spremnosti da brane svoja uverenja i da su pokazali izuzetnu hrabrost“. Njegovo obraćanje medijima posebno se osvrnulo na posete Vučića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i premijera Slovačke Roberta Fica, naglašavajući da je njihova odluka važan znak solidarnosti u borbi za istorijsku istinu.
Za diplomatu Zorana Milivojevića, ne postoje argumenti koji bi podržali tvrdnje da je Vučić svojim odlaskom u Moskvu napravio zaokret u spoljnopolitičkom kursu Srbije. On naglašava da je Vučić, čak i tokom razgovora sa Putinom, potvrdio da Srbija nastavlja svoj evropski put, ali se ne odriče tradicionalnih prijatelja. Milivojević dalje ukazuje na to da su EU integracije Srbije već dugo zakočene i ne vidi mogućnost za nove kazne: „Pretnje stižu od tvrde linije u EU, koja uključuje baltičke zemlje i severne članice, no ne očekujem da će Vučića izostaviti sa važnih skupova.“
Ministar Nenad Popović, koji je bio deo Vučićeve delegacije, istakao je značaj ovog događaja ne samo kao poštovanje prošlosti, već i kao temelj budućnosti. On je naveo da je tokom sastanka sa Putinom dogovorena najpovoljnija cena gasa za Srbiju, što bi doprinelo jačem ekonomskom razvoju i privlačenju stranih investicija.
Milivojević dodatno naglašava da je Vučićev odlazak u Moskvu u skladu sa državnim i nacionalnim interesima, posebno kada je reč o istoriji i Drugom svetskom ratu. On ističe da su razgovori sa Putinom i Si Đinpingom pokazali značajan međunarodni položaj Srbije, uz garancije podrške za suverenitet i teritorijalni integritet, kao i pitanja vojne neutralnosti i unutrašnje stabilnosti.
Prema rečima Milivojevića, poruke koje je izneo kineski predsednik predstavljaju rezultate od kapitalnog značaja, dok Vučić, kako on tvrdi, „nikakve karte nije bacio na Rusiju i Kinu“. On napominje da je Srbija zadržala strateško partnerstvo sa Evropskom unijom, Francuskom i Nemačkom, te da pretnje iz EU samo ukazuju na političke uslove koje se postavljaju Srbiji.
Dr Sanja Arežina, stručnjak za međunarodne odnose, dodaje da Vučić i Srbija ostaju posvećeni svojoj spoljnoj politici zasnovanoj na četiri stuba – SAD, EU, Rusiji i Kini. Ona naglašava da je Srbija jedina evropska zemlja koja se nije priključila sankcijama Moskvi, što je čini potencijalnim mostom između Istoka i Zapada.
U vezi sa kritikama opozicije zbog Vučićevog ponavljanja principa jedne Kine, Arežina ističe da se taj princip, koji Kina poštuje od 1972. godine, ne može ignorisati. Ovaj princip je ključan za odnose sa Kinom, a njegovo nepriznavanje bi otežalo saradnju.
U međuvremenu, dok se međunarodne tenzije pojačavaju, Srbija nastavlja da se pozicionira kao važan igrač na globalnoj sceni, nastojeći da očuva svoje tradicionalne veze sa velikim silama, dok istovremeno teži ka eurointegracijama. Ovaj balans između istoka i zapada predstavlja izazov, ali i priliku za Srbiju da igra ključnu ulogu u regionalnoj i međunarodnoj politici.
