Na današnji dan, 6. mart 1946. godine, uhapšen je srpski junak i velikomučenik Dragoljub Draža Mihailović, bivši načelnik Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini. Ovu informaciju je potvrdio gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić, koji je naglasio značaj ovog datuma za srpsku istoriju.
Gradonačelnik je podsetio na okolnosti hapšenja koje se odigralo u noći između 12. i 13. marta 1946. godine, u selu Dobrunska Rijeka, blizu Višegrada. Operaciju su izveli pripadnici OZNE, što dodatno naglašava složenost i težinu tog trenutka. Mihailović, kao simbol otpora i borbe protiv okupacija tokom Drugog svetskog rata, ostaje kontroverzna figura u srpskoj istoriji, a njegovo hapšenje je često tumačeno kao početak represije protiv svih koji su se protivili novom komunističkom režimu.
Šapić je takođe istakao da je prošle godine podneo inicijativu za podizanje spomenika generalu Mihailoviću u Beogradu. On je predložio nekoliko lokacija, uključujući park „Terazijska terasa“ i Park prijateljstva na Novom Beogradu. Međutim, naglasio je da se čeka saglasnost Ministarstva kulture pre nego što predlog može biti upućen Skupštini Grada Beograda na odlučivanje. Ova procedura se pokazuje kao izazovna, s obzirom na političke pritiske i različite stavove u društvu.
Gradonačelnik je izrazio zabrinutost da li Srbija ima dovoljno snage i odlučnosti da realizuje ovaj važan istorijski poduhvat. „Da li Srbija ima snage i odlučnosti za ovaj važan istorijski poduhvat za naš narod, a to je podizanje spomenika generalu Mihailoviću u našem glavnom gradu, ja zaista ne znam“, rekao je Šapić. Ova izjava oslikava dilemu s kojom se suočava srpsko društvo kada je u pitanju priznavanje i sećanje na određene istorijske ličnosti i događaje.
Gradonačelnik je takođe istakao da je do sada učinio sve što je u njegovoj moći da pokrene ovaj proces, uprkos velikim pritiscima iz svih delova političkog spektra. „Od svog stava i mišljenja na ovu temu sigurno neću odustati“, naglasio je. On je ukazao na to da se suočava s napadima i opstrukcijama, posebno od strane potomaka nekadašnjih boljševika i komunista, koji i danas imaju značajan uticaj na srpsko društvo.
Šapić je istakao važnost borbe za istinu i poništavanje „prekrajane istorije“, kojom je srpski narod bio „trovan decenijama“. Ovaj aspekt njegovog govora naglašava duboku emotivnu i političku borbu koja se vodi unutar društva oko pitanja identiteta, istorije i kolektivnog pamćenja.
S obzirom na to da je Mihailović figura koja izaziva podeljena mišljenja, postavlja se pitanje kako će srpsko društvo reagovati na predloženo podizanje spomenika. Da li će se ovaj korak smatrati činom priznanja i poštovanja prema junaku, ili će izazvati dodatne tenzije i polemike među različitim političkim i društvenim grupama?
Dok se čeka odgovor Ministarstva kulture, gradonačelnik Šapić ostaje posvećen svojim ciljevima. Njegova borba za podizanje spomenika generalu Mihailoviću može poslužiti i kao ogledalo trenutnog stanja u srpskom društvu, koje se suočava s pitanjima identiteta, istorijske pravde i pomirenja s prošlošću.
Ova situacija odražava šire društvene i političke tenzije u Srbiji, gde se različiti narativi o prošlosti i identitetu sukobljavaju, a svaka inicijativa koja se tiče istorijskih figura često budi strastvene rasprave i nesuglasice. U tom kontekstu, podizanje spomenika generalu Mihailoviću predstavlja ne samo istorijski, već i simbolički trenutak za Srbiju.
