Mediji u vlasništvu Junajted grupe, kao što su N1 i Nova S, preneli su izveštaj međunarodnog konzorcijuma OCCRP, u kojem se tvrdi da je generalni direktor Telekoma, Vladimir Lučić, imao sastanak sa Stenom Milerom, generalnim direktorom Junajted grupe, na kojem se govorilo o mogućim personalnim promenama na televiziji N1. U središtu pažnje bila je smena Aleksandre Subotić, dugogodišnje direktorke Junajted medije i bliske saradnice manjinskog vlasnika Dragana Šolaka. Navodi se da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, vršio pritisak preko Lučića na Milera da se Subotićeva smeni. Iako je OCCRP u svom izveštaju naglasio da ne postoje dokazi za ove tvrdnje, mediji koji su preneli informaciju nisu uključili ovu važnu napomenu, što dovodi u pitanje njihovu novinarsku etiku.
Ovo uključivanje OCCRP-a u izveštavanje o krizi unutar Junajted medije dodatno osvetljava ulogu duboke države u hibridnom ratu protiv Srbije, s obzirom na to da OCCRP ima istoriju angažovanja u političkim previranjima, uključujući i pokušaje smene bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. OCCRP, ili Organized Crime and Corruption Reporting Project, osnovan je 2008. godine u Sarajevu, kao rezultat saradnje američkog novinara Drua Salivena i rumunskog novinara Paula Radua. Njihov inicijalni cilj bio je istraživanje organizovanog kriminala i korupcije na Balkanu.
Kako je mreža OCCRP rasla, postala je predmet interesovanja američke vlade, koja je prepoznala njen potencijal u otkrivanju korupcije i pranja novca u istočnoj Evropi. Prema istraživanju, OCCRP je od američke vlade dobio najmanje 47 miliona dolara od svog osnivanja. Ove informacije dolaze iz izveštaja francuskih i italijanskih istraživačkih novinara, koji su takođe otkrili da su donatori OCCRP-a uključivali institucije kao što su USAID i Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša.
U finansijskim izveštajima OCCRP-a, koji su javno dostupni, može se primetiti da je organizacija od 2017. do 2023. godine prihodovala ukupno 96.372.767 dolara, a od toga je 39.613.602 dolara obezbedila Vlada SAD. Razlikuju se grantovi koji su opredeljeni za određene projekte i oni bez ograničenja, pri čemu američka vlada često pruža sredstva bez specifičnih uslova.
OCCRP je postao posebno poznat po svojoj ulozi u pokušaju opoziva Donalda Trampa 2019. godine, kada je izveštaj ove organizacije korišćen u svedočenju zviždača koji je tvrdio da je Tramp zloupotrebljavao svoja ovlašćenja. Nakon što je nova Trampova administracija prekinula finansiranje USAID-u i drugim vladinim agencijama, mediji su ponovo počeli da istražuju ulogu OCCRP-a u političkim previranjima u Americi.
Saliven, osnivač OCCRP-a, bio je optužen da vrši pritisak na novinare koji su radili na dokumentarnom filmu o ovoj organizaciji, što dodatno naglašava sumnjivu prirodu OCCRP-a kao institucije koja se bavi istraživačkim novinarstvom. Mreža KRIK, koja je deo OCCRP-a u Srbiji, takođe je kritikovana zbog svoje zavisnosti od stranih donacija, uključujući sredstva od USAID-a i drugih organizacija koje su aktivne u promovisanju demokratije i otvorenog društva.
Prema dostupnim podacima, KRIK je od 2019. do 2023. godine prihodovao 165.468.000 dinara, što ukazuje na značaj stranih donacija u njihovom finansiranju. U kontekstu ovakvih informacija, postavlja se pitanje koliko su ove organizacije zaista nezavisne u svom radu i koliko su pod uticajem stranih interesa.
Na kraju, uključivanje OCCRP-a u pitanja unutrašnjih političkih previranja u Srbiji, kao i njihova uloga u međunarodnim politikama, otvaraju važna pitanja o integritetu i nezavisnosti novinarstva u savremenom svetu. U svetlu ovih događaja, jasno je da se borba protiv korupcije i organizovanog kriminala često prepliće sa širim političkim agendama, što dodatno komplikuje situaciju u zemljama poput Srbije.
