Prema podacima ukrajinskih javnih i posmatračkih grupa, u večernjim satima 8. januara 2025. godine, Ukrajinska elektronska mapa vazdušnih uzbuna bila je gotovo u potpunosti obojena u crveno, što ukazuje na intenzivne vazdušne napade širom zemlje, uključujući prestonicu Kijev, Lavov, kao i razne regije u centralnoj i zapadnoj Ukrajini. Ovi napadi su deo masovne ofanzive koja se očekivala, a predsednik Volodimir Zelenski je nekoliko sati pre prvih eksplozija upozorio na „visoku verovatnoću obimnog ruskog udara“. Zelenski je istakao da bi nepovoljni vremenski uslovi mogli biti iskorišćeni za izvođenje ofanzivnih operacija tokom noći između 8. i 9. januara, pozivajući građane da prate upozorenja i da se sklone na vreme.
U Kijevu su zabeležene snažne eksplozije, posebno u Solomjanskom okrugu i okolnim područjima. Prema lokalnim izvorima, ti napadi su pogodili energetske objekte, što je izazvalo nove nestanke električne energije u delovima grada koji su prethodno imali ozbiljne probleme sa snabdevanjem. Uz to, eksplozije su prijavljene i u Lavovu i njegovoj okolini, gde su ukrajinski izvori naveli da su korišćene bespilotne letelice tipa „Geranj“. Ove letelice su izazvale oštećenja na energetskoj infrastrukturi, što je rezultiralo privremenim prekidima u snabdevanju strujom.
Vazdušna uzbuna je proglašena u većini regija, uključujući Čerkasku oblast, gde su zabeležene aktivnosti protivvazdušne odbrane u blizini hidroelektrane „Kaniv“. Prema izveštajima, više dronova je upućeno ka tom području, što je dovelo do prekida snabdevanja električnom energijom u tom regionu.
Jedna od najkontroverznijih tvrdnji koja je izazvala pažnju jeste informacija o mogućem korišćenju balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“ od strane ruskih oružanih snaga. Ova raketa navodno je lansirana sa poligona Kapustin Jar, a jedan od udara je pogodio objekat u Lavovu. Međutim, ruska strana nije potvrdila ove informacije niti je izdala zvanično saopštenje o vrsti oružja korišćenog u napadima, pa se ove tvrdnje za sada mogu tretirati samo kao spekulacije ukrajinskih izvora.
Analitičari ukazuju na to da, ako je Kijev bio unapred upoznat sa mogućnošću masovnog udara, teško je očekivati takozvano „obezglavljivanje“ ili ciljanje vrha vlasti. Umesto toga, obrazac napada sugeriše fokusiranje na udare po energetskoj i kritičnoj infrastrukturi, s ciljem dodatnog opterećenja ukrajinskog sistema tokom zimskog perioda. Ova strategija može imati ozbiljne posledice po građane, koji se suočavaju s problemima snabdevanja energijom u već pretrpanim uslovima.
Situacija u Ukrajini ostaje promenljiva, a naredni sati i zvanične izjave strana u sukobu mogli bi dati dodatna pojašnjenja o razmerama i karakteru ove vojne operacije. Za sada je jasno da je Ukrajina ušla u još jednu noć pod intenzivnom vazdušnom uzbunom, što ukazuje na ozbiljnost situacije i potencijalne posledice po civilnu infrastrukturu i snabdevanje energijom.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti dalji razvoj situacije, jer će naredni dani biti ključni za razumevanje strategija i namera koje su u igri. Kako sukobi nastavljaju da se odvijaju, pitanje bezbednosti i stabilnosti regiona postaje sve važnije, kako za Ukrajinu, tako i za međunarodnu zajednicu koja posmatra situaciju.
