U poslednje vreme, globalna tržišta su bila pod stalnim pritiskom zbog trgovinskih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Međutim, nedavne vesti iz Ženeve donose optimizam, jer su dve najveće ekonomije sveta postigle dogovor o smanjenju uzajamnih carina na period od 90 dana. Ovaj korak predstavlja značajan pomak ka deeskalaciji trgovinskog rata koji je trajao duže vreme, i pozitivno je uticao na evropske berze.
Evropski berzanski indeksi su na otvaranju trgovanja porasli, što ukazuje na povratak poverenja među investitorima. Frankfurtska berza, poznata po svom DAX indeksu, zabeležila je rast od 1,72 odsto, dostigavši 23.886,55 poena. Londonski FTSE 100 takođe je zabeležio porast od 0,56 odsto, dosegnuvši 8.602,30 poena, dok je francuski CAC 40 porastao za 1,37 odsto, sa 7.843,22 poena. Na istoku, moskovski MOEX je zabeležio impresivan rast od 3,25 odsto, dostižući 2.942,40 poena.
S druge strane, američko tržište pokazuje znake slabosti. Pre otvaranja berzi, vrednost Dow Jones indeksa je pala za 0,29 odsto, na 41.249,38 poena. S&P 500 indeks je zabeležio pad od 0,58 odsto, padajući na 5.659,91 poen, dok je Nasdaq indeks ostao stabilan na 17.928,92 poena. Ovi podaci ukazuju na to da američki investitori i dalje imaju određenu zabrinutost u vezi sa ekonomskim izgledima, što može biti rezultat nesigurnosti u vezi sa inflacijom i kamatnim stopama.
Trgovinski rat između SAD-a i Kine započeo je 2018. godine, kada su američki zvaničnici uveli tarife na kineske proizvode u cilju smanjenja trgovinskog deficita. Ubrzo je Kina uzvratila istim merama, a tenzije su se nastavile tokom godina. Ovaj konflikt je imao široke posledice ne samo na ekonomije obe zemlje, već i na globalno tržište, što je rezultiralo nestabilnošću i nesigurnošću među investitorima.
Smanjenje carina na 90 dana može značiti da su obe strane spremne da preispitaju svoje stavove i pronađu zajednički jezik. Ekonomisti smatraju da bi ova odluka mogla otvoriti vrata za dalju saradnju i potencijalno dovesti do trajnog rešenja sporova. U tom kontekstu, rast evropskih berzi može se smatrati znakom nade da će se trgovinska situacija stabilizovati.
Osim trgovinskih tenzija, treba napomenuti i uticaj inflacije i kamatnih stopa na tržište. U poslednje vreme, globalna ekonomija se suočava sa visokom inflacijom, koja je dovela do povećanja kamatnih stopa u mnogim zemljama. Centralne banke, uključujući Federalne rezerve SAD-a, preduzele su mere za kontrolu inflacije, ali to može uticati na ekonomski rast i potrošačku potražnju.
Uprkos ovim izazovima, optimizam na tržištu može se održati ukoliko se nastavi pozitivan trend u trgovinskim pregovorima i ako se ekonomski pokazatelji stabilizuju. Investitori će morati pažljivo pratiti razvoj situacije, uključujući moguće promene u politikama centralnih banaka i reakcije tržišta na nove vesti iz sveta.
Takođe, događaji u Evropi, poput ekonomskih izveštaja i političkih odluka, mogu značajno uticati na tržišta. Ukoliko se evropske ekonomije uspešno nose sa izazovima inflacije i rastuće kamatne stope, to može dodatno ojačati poverenje investitora i podržati rast berzanskih indeksa.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu ukazuje na moguću stabilizaciju nakon dugog perioda nesigurnosti. Smanjenje carina između SAD-a i Kine predstavlja pozitivan korak ka smanjenju trgovinskih tenzija, dok će investitori nastaviti da prate ekonomske pokazatelje i političke vesti kako bi doneli informisane odluke u vezi sa svojim ulaganjima.
