Nakon dužeg perioda u kojem su studenti dominirali javnim diskursom, opozicione stranke u Srbiji počinju da preispituju svoju strategiju i traže načine kako da se pripreme za nadolazeće parlamentarne izbore. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je da će se izbori održati ove godine, što je dodatno podstaklo opozicione lidere da razmotre mogućnosti zajedničkog delovanja.
Analitičari ukazuju na to da je opozicija konačno shvatila da sukobi između njih ne vode nikuda. Vladimir Pejić, analitičar, ističe da su stranke shvatile da je vreme da se vrate u političku arenu i prestanu da se oslanjaju isključivo na podršku studenata. „Očigledno je da su dugo bili u senci studentskog pokreta i sada moraju da deluju kao političke partije,“ rekao je Pejić. On smatra da je ključno da se stranke ujedine prema sličnim programima, jer je teško očekivati da će se nekompatibilne stranke složiti oko zajedničkog cilja bez problema.
U razgovoru za „Blic“ TV, Miroslav Aleksić, lider Narodnog pokreta Srbije, naglasio je da bi lokalni izbori mogli poslužiti kao primer za saradnju opozicije i studentskog pokreta. On smatra da u trenutnim okolnostima ne postoji alternativa zajedničkoj listi opozicije, iako je lično pristalica ideoloških razlika među strankama.
Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, naglašava da povlačenje iz politike nije rešenje. On veruje da je važno da proevropske stranke blisko sarađuju kako bi obezbedile da nijedan glas ne bude izgubljen na izborima. Istaknuo je da je potrebno stvoriti strategiju za postizanje pobede.
Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, ukazuje na to da je bolje da opozicione stranke nauče od vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u pogledu organizacije i saradnje. „SNS pokazuje bolju organizovanost, a mi kao opozicija bismo mogli da naučimo nešto iz njihovog pristupa,“ rekao je Lazović.
Zdravko Ponoš, lider stranke Srce, kaže da postoji prostor za dalje proučavanje zajedničkog nastupa opozicije. On veruje da bi brža koordinacija mogla motivisati druge stranke da se pridruže i doprinesu zajedničkom cilju. Ponoš je naglasio da je važno da opozicija ne gubi vreme, jer javnost pokazuje porast proevropskog raspoloženja.
Aleksandar Jovanović Ćuta, iz Ekološkog ustanka, ističe potrebu za apsolutnim jedinstvom među opozicionim strankama. On smatra da je jedini način za postizanje uspeha da se sve razlike ostave po strani i da se fokusiraju na zajednički cilj.
Miloš Jovanović iz Novog DSS-a veruje da bi jedna lista bila najbolje rešenje za izbore, iako svesno priznaje da do toga najverovatnije neće doći. On smatra da će studentska lista privući apstinente i da će imati dobar rezultat na izborima.
Studentski pokret je, s druge strane, pozvao opoziciju da se povuče iz političkog života i podrži njihov pristup, što je samo delimično prihvaćeno od strane nekih opozicionih stranaka poput Demokratske stranke (DS) i „Kreni-promeni“. Ostale stranke, međutim, ne odustaju od izlaska na izbore i nastavljaju da pozivaju na zajednički nastup.
Poslednji parlamentarni izbori održani su 17. decembra 2023. godine, a trenutni mandat Vlade ističe krajem 2027. godine. Predsednik Vučić je istakao da se izbori mogu očekivati na jesen, što dodatno naglašava hitnost okupljanja opozicije i koordinacije njihovih aktivnosti. U svetlu ovih dešavanja, jasno je da se politička scena u Srbiji nalazi u prelomnom trenutku, i da je opstanak opozicije na izborima zavistan od njihove sposobnosti da se ujedine i predstave jedinstveni front biračima.
