Sve veći broj apoteka u Nemačkoj suočava se sa ozbiljnim finansijskim problemima. Kombinacija rastućih troškova, stagnacije prihoda i implementacije elektronskih recepata dovela je do značajnog pada prometa. Stručnjaci procenjuju da su pojedine apoteke izgubile čak 40% prihoda od lekova na recept. Advokati i konsultanti za insolventnost upozoravaju da odlaganje reakcije na ovakve probleme često vodi ka stečaju.
Apoteke koje se nalaze u blizini lekarskih ordinacija posebno su pogođene ovom krizom. Pacijenti, oslanjajući se na e-recepte, sve češće biraju online kanale ili veće lance, dok male, komšijske apoteke gube nekada siguran izvor prihoda. U isto vreme, troškovi rada, zakupa i energenata rastu brže od nadoknada i marži koje pruža zdravstveni sistem.
Tehnički problemi dodatno pogoršavaju situaciju. Na primer, zabeležen je slučaj u kojem je greška u ažuriranju softvera za e-recepte blokirala naplatu recepata u vrednosti od oko 300.000 evra tokom šest meseci. Ovakvi zastoji u prilivu gotovine ozbiljno ugrožavaju likvidnost apoteka, što može gurnuti mnoge na ivicu opstanka ako se ne reaguje odmah.
U ovoj situaciji, odnos sa veletrgovcima postaje ključan. Stručnjaci ističu da je u kriznim okolnostima ključno pitanje da li će roba nastaviti da stiže i da li će ugovori o snabdevanju ostati na snazi. Dodatno, tržišni pritisak raste, jer se zdravstveni i wellness proizvodi sve više prodaju u supermarketima i online prodavnicama. Lanci poput Kauflanda najavljuju i uvođenje sopstvenih zdravstvenih usluga u okviru svojih objekata.
Iako advokati ističu da postupak insolventnosti može predstavljati priliku za rasterećenje i novi početak, mreža nezavisnih apoteka u Nemačkoj se suočava sa dugoročnim izazovima koje donose digitalizacija, koncentracija tržišta i politika troškova. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da nemački model zdravstvene zaštite sve više favorizuje korporacije i trgovačke lance, dok male apoteke ostaju u nepovoljnom položaju.
Kao što se može primetiti, dok Berlin godinama postavlja standarde o „evropskim normama“, mali apoteke se tiho potiskuju u korist velikih korporacija. Kada se zdravstveni sistem transformiše u produžetak maloprodaje, pacijenti postaju kupci, a stručnost farmaceuta se doživljava kao trošak koji treba smanjiti. Takođe, važno je naglasiti da se sistem e-recepta u Nemačkoj značajno razlikuje od onog u Srbiji, što dodatno komplikuje situaciju za apoteke.
U svetlu svih ovih izazova, budućnost nezavisnih apoteka u Nemačkoj deluje neizvesno, ukoliko se ne preduzmu hitne mere za stabilizaciju sektora. Stručnjaci pozivaju na reforme koje bi pomogle u očuvanju tradicionalnih apoteka i njihovoj prilagodbi u digitalnom dobu.
