Srpska pravoslavna crkva 11. maja slavi Svete apostole Jasona i Sosipatera, kao i devicu Kerkiru. Ova dvojica apostola su bili deo grupe poznate kao Sedamdeset apostola, dok je Kerkira bila kći nekog cara sa ostrva Krfa. Njihovo delovanje i mučenička smrt ostavili su značajan trag u hrišćanskoj tradiciji.
Jason i Sosipater su pomenuti u pismima apostola Pavla, koji ih naziva svojim rođacima (Rim. 16, 21). Jason je bio iz Tarsa, istog grada iz kojeg potiče i apostol Pavle, dok je Sosipater bio iz Ahaje. Apostoli su ih postavili za episkope – Jasona za episkopa Tarsijskog, a Sosipatera za episkopa Ikonijskog. Njihovo misijsko putovanje dovelo ih je na ostrvo Krf, gde su, kako se navodi, sagradili crkvu u čast Svetom Stefanu prvomučeniku i preobratili mnoge neznabožce.
Međutim, car Krfa je saznao za njihovo delovanje i bacio ih u tamnicu. Tamo su bili zatvoreni sa sedmoricom razbojnika čija su imena bila Satornije, Jakishol, Faustijan, Januarije, Marsalije, Efrasije i Mamije. Jason i Sosipater su uspjeli da preobrate ove razbojnike u hrišćanstvo, a car, saznajući za to, naredio je da ih pogube na okrutan način – da budu umoreni u vreloj smoli.
Prema predanju, tokom mučenja, kći cara, devica Kerkira, posmatrala je muke Božjih ljudi kroz prozor i, saznajući uzrok njihovih patnji, izjavila je da se i sama smatra hrišćankom. Odluka da postane hrišćanka izazvala je gnev njenog oca, koji ju je zatvorio u posebnu tamnicu. Kada ni to nije urodilo plodom, car je naredio da se tamnica zapali, nadajući se da će je to odvratiti od vere.
Iako je tamnica izgorela, Kerkira je ostala živa, što je izazvalo divljenje među narodom i mnogi su se krstili. U trenutku kada se car naljutio zbog njenog opredeljenja, naredio je da je privežu za drvo i ubiju strelama. Oni koji su poverovali u Hrista pobegli su na obližnje ostrvo da spasu svoje živote.
Car je pokušao da ih uhvati, ali njegova lađa je potonula u moru, a on je poginuo, slično kao što je nekada poginuo faraon. Nakon ovog događaja, novi car, koji je prihvatio hrišćanstvo, krstio se i dobio ime Sevastijan.
Jason i Sosipater su nastavili da propovedaju Jevanđelje na Krfu sve do duboke starosti, gde su i umrli u miru. Njihovo nasleđe se i dalje slavi kroz liturgije i molitve, a posebno kroz tropar koji poziva vernike da mole Boga za oproštaj grehova.
U kontekstu hrišćanske tradicije, Jason i Sosipater predstavljaju simbol hrabrosti i posvećenosti veri, a njihova priča je snažan podsetnik na važnost suočavanja sa preprekama i teškoćama u ime vere. Njihova mučenička smrt i život posvećen Bogu i drugima ostavili su dubok utisak na generacije vernika, inspirišući ih da se bore za svoje uverenja.
Pored njihove priče, treba napomenuti i važnost Kerkire, koja je svojim delovanjem i hrabrošću takođe ostavila značajan trag. Njena odluka da se priključi hrišćanstvu, uprkos opasnostima, ukazuje na snagu vere i posvećenosti, koja je i dan-danas inspiracija mnogim ljudima.
U svetu gde se često suočavamo sa izazovima i iskušenjima, priče o svetiteljima poput Jasona, Sosipatera i Kerkire podsećaju nas na snagu vere i hrabrost koja se može pronaći u svakom od nas. S obzirom na sve ovo, proslava ovih svetaca ima poseban značaj za pravoslavne vernike, koji ih vide kao uzore i zaštitnike.
