Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, zahtevao je ostavku generalnog direktora kompanije Intel, Lip-Bu Tana, zbog njegovih navodnih veza sa Kinom. Ova situacija je postala aktuelna nakon što je senator Tom Koton izrazio zabrinutost o Tanovim poslovnim vezama, koje bi mogle da predstavljaju rizik za nacionalnu bezbednost.
Lip-Bu Tan je preuzeo vođenje Intela u martu 2023. godine, u vreme kada se kompanija suočavala sa značajnim padom prodaje. Tramp je na društvenoj mreži Truth Social objavio da je Tan „sukobljen“ i da je neophodno da se povuče sa pozicije. „Generalni direktor Intela je u veoma velikom sukobu interesa i mora odmah da podnese ostavku. Nema drugog rešenja za ovaj problem“, napisao je Tramp, ne navodeći dodatne detalje.
Ova Trampova izjava usledila je nakon pisma senatora Kotona, koji je u sredu obavestio predsednika odbora Intela, Frenka Jirija, o svojim brigama vezanim za Tanove veze sa Pekingom. Koton je u svom pismu ukazao na Tanov integritet i potencijalne rizike po nacionalnu bezbednost, posebno imajući u vidu njegova ulaganja u kineske kompanije, uključujući i neke povezane sa vojskom.
Senator je postavio pitanje da li je upravni odbor Intela zahtevao od Tana da u potpunosti otkrije svoje poslovne veze i da se oslobodi kineskih kompanija, s obzirom na to da Intel dobija federalno finansiranje u okviru američkog odbrambenog programa. Takođe, Koton je podsetio na Tanovu prethodnu ulogu u Kejdens Dizajnu, kompaniji koja se nedavno izjasnila krivom za kršenje američkih zakona o izvozu, jer je prodavala dizajne čipova kineskom Nacionalnom univerzitetu odbrambene tehnologije (NUDT).
U svom obraćanju na društvenim mrežama, Koton je naglasio: „Novi izvršni direktor Intela navodno ima duboke veze sa kineskim komunistima.“ On je dodao da bi američke kompanije koje dobijaju vladine grantove trebale da budu odgovorni upravnici novca poreskih obveznika i da se pridržavaju strogih bezbednosnih propisa. „Upravni odbor Intela duguje Kongresu objašnjenje“, zaključio je Koton.
Reakcija na Trampovu objavu bila je brza, a akcije Intela su pale za skoro 5% u pretprodajnom trgovanju, iako su se kasnije oporavile. Do kontroverze dolazi usred rastućih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Obe nacije se već dugo takmiče u tehnološkom i poluprovodničkom sektoru, a njihovo rivalstvo je eskaliralo u trgovinski rat nakon što je Tramp uveo sveobuhvatne tarife na kineski uvoz ranije ove godine, optužujući Kinu za nefer trgovinske prakse.
Privremeni sporazum je odložio većinu mera do 12. avgusta, međutim, Tramp je nedavno zapretio dodatnim tarifama zbog Kineskih energetskih veza sa Rusijom. Kineska vlada je osudila Trampove pretnje, nazvavši ih kršenjem međunarodnih trgovinskih pravila.
U svetlu ovih događaja, situacija oko Tana i Intela postaje sve važnija i mogla bi imati dalekosežne posledice ne samo za kompaniju, već i za šire američko-kineske odnose. Da li će Trampov zahtev za ostavkom Tana biti usvojen i kako će to uticati na Intel i njegovu budućnost, ostaje da se vidi. Ova situacija dodatno naglašava izazove sa kojima se suočavaju američke tehnološke kompanije u svetlu sve većih pritisaka i zahteva za bezbednost, što je postalo ključno pitanje u poslednjim godinama.
