Sveti mučenik Lukilijan se danas obeležava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a prema predanju, izdao ga je zavidni sveštenik Pankratije. Lukilijan je živeo u Nikomidiji tokom vladavine rimskog cara Aurelijana, u periodu od 270. do 275. godine. Njegova strastvena ljubav prema Hristu dovela ga je u sukob s vlastima, jer je neustrašivo propovedao o vaskrslom Gospodu među Grcima i Jevrejima. Njegov rad nije prošao nezapaženo, te su ga Jevreji prijavili gradonačelniku Nikomidije, Silvanu.
Silvan je pokušao da natera Lukilijana da se odrekne Hrista i vrati idolopoklonstvu, ali je Lukilijan ostao čvrst u svojim uverenjima. Optužen je za podrivanje temelja države i razaranje naroda, a usled toga je bio podvrgnut brutalnim mučenjima i zatvoren. U zatvoru su se našli i četvorica mladića – Klaudije, Ipatije, Pavle i Dionisije – koji su bili optuženi za ispovedanje hrišćanske vere. Njihovo zajedničko vreme u zatvoru bilo je ispunjeno razgovorima o Bogu i molitvama, pripremajući se za mučeništvo.
Kada su na kraju izvedeni pred sud, pokazali su nepokolebljivost u svojim verovanjima. Iako su bili podvrgnuti još većim mučenjima, Gospod je pokazao svoju blagodat i moć. Na kraju su osuđeni na smrt, a mladići su pogubljeni mačem, dok je sveti Lukilijan razapet na krst.
U ovom teškom vremenu, devica Pavla, koja je služila onima koji su stradali za veru, brinula se o zatvorenicima. Donosila im je hranu, lečila rane i sahranjivala mučenike. Pavla je bila prisutna tokom stradanja svetog Lukilijana i njegovih saputnika, moleći se Bogu da ih podrži. Nakon njihovog mučeništva, sahranila ih je u Vizantiji, a zatim se vratila u Nikomidiju, gde je nastavila da služi Gospodu.
Zbog svoje posvećenosti, Pavla je bila optužena i mučena, a zatim pogubljena. Primila je od Gospoda dva venca – devstva i mučeništva. Mošti svetog Lukilijana i njegovih saputnika nalaze se u Carigradu, odakle su potekla brojna isceljenja.
Na ovaj dan, mnogi vernici se okupljaju da obeleže svetog Lukilijana, ne samo kao mučenika, već i kao simbol hrabrosti i vere. S obzirom na njegovu predanost i stradanje, on predstavlja uzor mnogim hrišćanima koji se suočavaju s iskušenjima u svom životu. Sveti Lukilijan nas podseća da su iskušenja prilika da pokažemo svoju veru, istrajnost i ljubav prema Bogu, bez obzira na okolnosti.
Prema tradiciji, svaka kuća bi trebala da ima tri ikone – ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista, kako bi se čuvala vera i tradicija. Ovaj dan je takođe značajan jer se beleži da je tri hiljade ljudi poverovalo u propovedi apostola i krstilo se, što dodatno ukazuje na snagu vere i njen uticaj na zajednicu.
Priče o mučenicima, poput svetog Lukilijana, ostavljaju dubok trag u srcima vernika, inspirišući ih da se bore za svoju veru u najtežim vremenima. Lukilijan i njegovi saputnici ostaju simboli hrabrosti i posvećenosti, koji će zauvek biti urezani u sećanju crkve i vernih.
