Uveče pre početka 68. Festivala festivala u Trebinju, održano je sećanje na prof. dr Zorana Đerića, istaknutog član Umetničkog saveta ove manifestacije, koji je preminuo 2024. godine. Njegov doprinos pozorišnoj umetnosti i teoriji drame obeležen je posthumno predstavljanjem dva značajna dela: „Smisao drame“, teatraološke studije, i „Eberečke, eberdu“, zbirke poezije za decu.
Iako je prošlo manje od godinu dana od Đerićeve smrti, njegovi prijatelji i kolege i dalje osećaju gubitak ovog izuzetnog stvaraoca. Teatrolog Zoran Maksimović naglašava da je Đerić bio ne samo stručni istraživač već i posvećen član Odeljenja za scenske umetnosti i muziku Matice srpske. Njegov rad obuhvata širok spektar, od teorije i prakse pozorišta do poezije i prevodilaštva, a u svojoj karijeri je autor više od 70 knjiga.
Đerić je upravljao Pozorištem mladih u Novom Sadu u tri mandata, a devet godina je bio na čelu Srpskog narodnog pozorišta. Takođe je obavljao funkcije pomoćnika direktora Sterijinog pozorja i glavnog i odgovornog urednika časopisa „Scena“. Predavao je na Akademiji umetnosti u Banjaluci, gde je isticao značaj pozorišne umetnosti.
Jedan od iznenađujućih aspekata Đerićevog stvaralaštva je njegova poezija za decu, koja je otkrivena tek nakon njegove smrti. Kolega Nenad Šaponja otkrio je rukopis Đerićeve poezije na njegovom laptopu, što je iznenadilo sve koji su ga poznavali. Luka Kecman, teatrolog i Đerićev prijatelj, ističe da je Đerić bio pravi „dečak u duši“, što se odražavalo u njegovom pisanju.
U Banjaluci je Đerić postao ključna figura u pozorišnoj umetnosti, a njegovi studenti svedoče o njegovoj dobroti, strpljenju i sposobnosti da prepozna bitno od nebitnog. Kecman napominje da je Đerić postao oslonac kolega iz Dječijeg pozorišta Republike Srpske, kao i na festivalima u Trebinju.
Sećajući se poslednjeg susreta sa Đerićem, reditelj Slobodan Radović opisuje ga kao staloženog i optimističnog čoveka, koji je uvek imao dobre ideje za unapređenje festivala. Iako je imao mnoge obaveze, uvek je nalazio vreme da predstavi časopise i knjige iz oblasti pozorišne umetnosti.
Jedno od njegovih najznačajnijih dela, „Smisao drame“, sadrži temeljne analize i promišljanja o dramaturgiji i pozorištu. Kecman ističe da je Đerić posvetio poseban deo knjige reditelju Joci Saviću, čija je interpretacija Šekspira bila od velikog značaja. U knjizi se obuhvataju i teme kao što su smisaao libreta, kritike i festivala.
Osim što je bavio operskom dramaturgijom, Đerić je istraživao i pozorišne plakate, posebno dela novosadskog slikara Radula Boškovića. Njegov rad obuhvata i polemiku, postavljajući suštinska pitanja o pozorištu i njegovoj ulozi u društvu.
Đerićeva ostavština ostaje snažna i uticajna, a njegovo delo „Smisao drame“ nastavlja da inspiriše nove generacije pozorišnih stvaralaca. Njegova strast prema teatru i predanost umetnosti osigurali su mu mesto u srcima i umovima onih koji su ga poznavali i cenili njegov rad. Ovaj festival je bio prilika da se oda počast njegovom životu i radu, a sećanje na njega će se nastaviti kroz njegovu literarnu i umetničku ostavštinu.
