Ponovnim dolaskom Donalda Trampa na vlast, Ohridski sporazum iz 2023. godine više nije isključivo evropska tema, već je postao deo američkog zakonodavstva. Sjedinjene Američke Države (SAD) su revitalizovale dokument koji je bio zaboravljen, jer je Kongres usvojio zakon koji ga pominje, uz planove za nagrade i kazne u slučaju (ne)ispunjavanja obaveza strana. Ova situacija postavlja pitanje o njenim implikacijama za Srbiju, a analitičari su podeljeni u stavovima: jedni vide ovo kao ključnu tačku američke politike prema dijalogu Beograda i Prištine, dok drugi smatraju da Vašington nije previše zainteresovan za ovaj problem.
Ognjen Gogić, politikolog, u razgovoru za „Blic“ objašnjava da se od Trampovog vraćanja u Belu kuću postavlja pitanje kako će izgledati njegova politika prema Kosovu, a Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane za fiskalnu 2026. godinu (NDAA), usvojen u decembru 2025. godine, može dati odgovore. On ističe da sporazum iz Ohrida postavlja referentni okvir za američku politiku u vezi sa ovim pitanjem. Prema zakonu, strane se podstiču na „neposredan napredak“ u sprovođenju Implementacionog aneksa sporazuma, uz predviđene “šargarepu” u vidu nagrada i “štap” u obliku sankcija.
Gogić naglašava da će, ukoliko dođe do „suštinskog napretka“, SAD započeti bilateralni strateški dijalog i jačati ekonomske veze sa obe strane. S druge strane, sankcije će biti primenjene na one koji podrivaju mir i opstruišu sprovođenje postignutih sporazuma. Ovo implicira da će sprovođenje sporazuma biti nagrađeno ekonomskom saradnjom, dok će podizanje tenzija i izazivanje nestabilnosti biti kažnjeni. Gogić ukazuje na to da ova zakonska rešenja imaju pravnu težinu i postavljaju specifične obaveze za američke institucije.
Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), ima drugačije mišljenje. On podseća da je Ohridski sporazum deo poglavlja 35, što ga čini obavezom Srbije prema SAD i EU. Ipak, naglašava da će implementacija ovog sporazuma biti otežana zbog trenutnih odnosa Beograda i Prištine. Prema njegovom mišljenju, SAD trenutno ne pokazuju veliko interesovanje za odnose Beograda i Prištine, a zvanični dijalog je u rukama EU.
Ohridski sporazum je nazvan „korakom ka smirivanju tenzija“ i „de fakto“ normalizaciji odnosa, ali je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) ostalo kamen spoticanja. Sastanci između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija bili su vrlo oskudni, a glavni pregovarači su se sastali samo dva puta u Briselu bez postizanja konkretnih dogovora o sprovođenju sporazuma.
Bivši glavni kosovski pregovarač u dijalogu, Avni Arifi, kritikuje trenutne izaslanike EU, smatrajući da se nisu iskazali u dijalogu. On ističe da je nedostatak vlade na Kosovu onemogućio legitiman dijalog, a da su sastanci koje su organizovali Sorensen i Kalas bili beznačajni i nisu doprineli razvoju dijaloga.
Što se tiče sadržaja Ohridskog sporazuma, dogovor postignut između Vučića i Kurtija 27. februara u Briselu predviđa put ka normalizaciji odnosa, uz aneks koji je usaglašen u Ohridu 18. marta. Sporazum ne zahteva priznanje Kosova, ali se očekuje međusobno priznavanje dokumenata i simbola, kao i formiranje ZSO bez odlaganja. Iako sporazum nije formalno potpisan, on ostaje ključni element u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, koji se suočava s mnoštvom izazova i prepreka.
