Cene zakupa stanova u Srbiji su u poslednjih nekoliko godina neprekidno rasle, što je dovelo do toga da mnogi mladi ljudi ne mogu priuštiti stanovanje u većim gradovima poput Beograda i Novog Sada. U svetlu ovih izazova, država razmatra mogućnost uvođenja ograničenja cena zakupa, inspirišući se španskim modelom koji se pokazao uspešnim u određenim regionima.
Stručnjaci za nekretnine, Jovan Mandić i Milić Đoković, upozoravaju da bi primena sličnog modela u Srbiji bila teška, iako bi mogla doneti određene prednosti. Mandić je naglasio da pre nego što se primeni bilo kakva regulativa, treba uraditi analizu stanja nekretnina u zemlji, uključujući i napuštene objekte koji bi mogli biti izdavani. On ističe da su visoki početni troškovi iznajmljivanja stanova jedan od najvećih problema za podstanare, koji često moraju platiti mesečnu kiriju, depozit i proviziju agenciji, što može iznositi i više od 700 evra za garsonjeru.
Španski model, koji uključuje desetogodišnje garantovane ugovore o zakupu, pruža sigurnost podstanarima, omogućavajući im da izbegnu česte promene smeštaja. U ovom sistemu, država garantuje stabilnost ugovora i isplatu kirije, što može biti privlačno i za vlasnike nekretnina. Mandić predlaže da se umesto rigidnog ograničavanja cena, razmotre alternativna rešenja kao što su subvencije za kirije, posebno za ranjive socijalne grupe.
U Španiji, mladi sa niskim prihodima dobijaju mesečnu pomoć od 250 evra za zakup stanova, kako bi podstakli finansijsku nezavisnost i olakšali napuštanje roditeljskog doma. Ova mera je deo šireg plana stambene politike vrednog 2,25 milijardi evra. Ipak, samo 16% mladih u Španiji živi samostalno, što je znatno ispod evropskog proseka. Takođe, zakon u Španiji ograničava rast kirija na najviše 3% godišnje u „kritičnim zonama“, dok se planira preusmeravanje 50.000 zaplenjenih stanova na tržište stanovanja.
Barselona ide korak dalje, planirajući potpunu zabranu turističkog iznajmljivanja stanova preko platformi kao što je Airbnb do 2028. godine, kako bi se kontrolisao rast cena i zadržalo lokalno stanovništvo.
Mandić naglašava da je važno da se pre donošenja odluka o regulaciji stambenog tržišta utvrdi koliko država raspolaže stanovima i u kakvom su stanju. On smatra da bi jasna mapa nekretnina mogla pomoći u usmeravanju resursa na povoljnije iznajmljivanje. Kako bi se postigli održivi rezultati, neophodno je pronaći ravnotežu između interesa zakupaca i vlasnika nekretnina, uzimajući u obzir specifične uslove na tržištu nekretnina u Srbiji.
