Od januara do aprila 2025. godine, Srbija je zabeležila znatan pad broja rođenih beba. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvom kvartalu 2025. godine registrovano je 17.960 živorođenih, što predstavlja smanjenje od 7,3% u poređenju sa istim periodom prethodne godine kada je rođeno 19.372 beba. Ovaj trend ukazuje na dugoročne demografske promene koje se dešavaju u zemlji.
U istom izveštaju, RZS je takođe naveo da je broj umrlih u Srbiji opao za 2,7%, sa 34.436 umrlih u prvom kvartalu 2024. na 33.495 u prva četiri meseca 2025. godine. Ovi podaci su dobijeni iz matičnih knjiga rođenja i smrti, što ukazuje na značajne promene u demografskoj strukturi i trendovima u zemlji.
Demografi i stručnjaci ukazuju na nekoliko faktora koji mogu doprineti ovom padu broja rođenih. Prvi od njih jeste sveprisutna ekonomska nesigurnost koja se oseća u društvu, a koja može uticati na odluke parova o zasnivanju porodice. Osim toga, mladi ljudi se suočavaju s izazovima kao što su nedostatak stabilnih poslova, visoki troškovi života i stambenog prostora, što sve može odložiti ili čak onemogućiti porodicu.
Pored ekonomskih faktora, i kulturne promene igraju značajnu ulogu. Mnogi mladi ljudi danas odlažu brak i rađanje dece zbog želje za ličnom slobodom, obrazovanjem i karijerom. Ove promene u društvenim normama i očekivanjima mogu takođe doprineti opadajućem broju živorođenih.
U svetlu ovih informacija, RZS je naglasio važnost analize demografskih trendova kako bi se razumeli uzroci i posledice. Razumevanje ovih obrazaca može pomoći vladinim institucijama u kreiranju politika i programa koji će podsticati rađanje i podržavati porodice.
Zabrinjavajuće je da se pad broja rođenih beleži već nekoliko godina, što može imati dugoročne posledice na srpsko društvo i ekonomiju. Sa smanjenjem broja mladih, može doći do smanjenja radne snage u budućnosti, što bi moglo uticati na ekonomski rast i održivost socijalnog sistema.
Stručnjaci takođe ukazuju na to da će, ukoliko se ovaj trend nastavi, Srbija morati da se suoči s problemima poput starenja populacije, što može dodatno opteretiti zdravstveni sistem i penzioni fond. U tom kontekstu, važno je da se osmisle strategije za podizanje nataliteta, kao što su finansijske olakšice za porodice, unapređenje podrške roditeljstvu i poboljšanje uslova za život mladih ljudi.
Vlada Srbije je već započela određene inicijative kako bi se podstakao natalitet, uključujući povećanje roditeljskog dodatka i poboljšanje uslova za decu u vrtićima i školama. Međutim, stručnjaci smatraju da je potrebno učiniti još više kako bi se obezbedila stabilna budućnost za nove generacije.
U zaključku, pad broja rođenih u Srbiji i dalje ostaje tema od velike važnosti. S obzirom na trenutne demografske trendove, važno je da se društvo i vlada suoče s ovim izazovima i rade na stvaranju povoljnijeg okruženja za porodice. Samo kroz zajedničke napore možemo osigurati zdravu i prosperitetnu budućnost za sve građane Srbije.
