Srpska lista je ostvarila značajnu pobedu na lokalnim izborima održanim 12. oktobra, osvojivši najviše odborničkih mesta u opštinama Severna Mitrovica i Zubin Potok, prema podacima Centralne izborne komisije u Prištini (CIK). Rezultati pokazuju da je Srpska lista u Severnoj Mitrovici dobila 4.693 glasa, što čini 62,57 odsto od ukupnog broja glasova. Na drugom mestu se nalazi Građanska inicijativa „Sever za sve“ sa 828 glasova ili 11,04 odsto, dok je Pokret Samoopredeljenje na trećem mestu sa 583 glasa, odnosno 7,77 odsto. Ostale stranke su takođe osvojile određeni broj glasova, ali nijedna nije uspela da se približi dominaciji Srpske liste.
U Zubinom Potoku, Srpska lista je takođe osvojila ubedljivu podršku sa 2.913 glasova, što predstavlja 75,56 odsto. Građanska inicijativa Samoopredeljenje je osvojila 209 glasova ili 5,42 odsto, dok je Srpski narodni pokret dobio 196 glasova ili 5,08 odsto. Ostale stranke su se kretale na sličnim nivoima, ali nije bilo dovoljno da ugroze poziciju Srpske liste.
Pre brojenja glasova u Zvečanu, Štrpcu, Partešu, Ranilugu i Klokotu, rezultati su pokazali da je Srpska lista i u ovim opštinama osvojila većinu odborničkih mesta. Ukupno, prema preliminarnim rezultatima, kandidati Srpske liste su pobedili u devet od deset opština sa srpskom većinom. Izbori su se pokazali kao uspešni za Srpsku listu, koja je obezbedila značajnu političku moć u ovim regionima.
U Klokotu je, međutim, situacija drugačija. Tamo će se održati drugi krug izbora 9. novembra, gde se takmiče kandidat Srpske liste Božidar Dejanović i kandidat Srpske Narodne sloge Srećko Spasić. Ovaj rezultat ukazuje na to da, iako je Srpska lista dominirala, nije uspela da osvoji sve opštine bez potrebe za dodatnim glasovima.
Za razliku od Srpske liste, većina opština sa albanskom većinom nije uspela da izabere gradonačelnika u prvom krugu, uključujući veće gradove kao što su Priština, Prizren i južni deo Kosovske Mitrovice. Ove razlike u rezultatima između srpskih i albanskih zajednica dodatno naglašavaju političku fragmentaciju i napetosti koje postoje u regionu.
Izlaznost na izborima bila je 40,10 odsto, što je relativno niska cifra, ali u srpskim sredinama je zabeležena znatno veća izlaznost. U Zubinom Potoku je izlaznost dostigla 61,95 odsto, dok je u Zvečanu iznosila 59,75 odsto. U severnom delu Kosovske Mitrovice, izlaznost je bila 45,84 odsto, a u Novom Brdu 55,90 odsto. Ostale srpske opštine su takođe imale značajnu izlaznost, dok su u albanskim područjima rezultati izašli ispod očekivanja.
Ovi izbori su pokazali da Srpska lista ostaje dominantna politička snaga u srpskim sredinama na Kosovu, dok se istovremeno nastavlja borba za vlast u opštinama sa albanskom većinom. Ovakvi rezultati mogu imati dugoročne posledice na političku situaciju i stabilnost u regionu, jer se očekuje da će stranački rivaliteti i dalje oblikovati politički pejzaž. Srpska lista će, bez sumnje, nastaviti da igra ključnu ulogu u definisanju političkih odnosa i budućnosti srpske zajednice na Kosovu.
Ova situacija takođe postavlja pitanja o budućim izborima i kako će se oblikovati politička scena na Kosovu, s obzirom na to da se nastavljaju pregovori i dijalozi između Srbije i Kosova, uz podršku međunarodnih aktera. Održavanje stabilnosti i postizanje kompromisa između različitih etničkih grupa biće ključno za budući mir i saradnju u ovoj regiji.
