Hitna pomoć u Beogradu imala je veoma zahtevnu noć, obavestila je doktorka Jovana Obrenović iz Zavoda za urgentnu medicinu. Tokom noći, Hitna pomoć intervenisala je ukupno 107 puta, a od toga je 28 intervencija bilo na javnim mestima. Incidenti sa vatrenim oružjem su, nažalost, obeležili ovu noć, a povređeni su prevezeni u Urgentni centar.
Sve je počelo mirno, ali se situacija naglo pogoršala posle 22 časa kada je Hitna pomoć primila poziv o pucnjavi na mostu Gazela. Ekipa koja je stigla na lice mesta nije zatekla povređene, ali je ubrzo stigla informacija da je jedan pacijent, koji je ranjen, dovezen privatnim kolima u ambulantu. On je imao ustrelnu ranu u ramenu, a ekipa Hitne pomoći je brzo reagovala i prevezla ga u Urgentni centar u stabilnom stanju.
Nakon toga, oko 40 minuta kasnije, primljen je još jedan poziv iz privatne ordinacije za lekarski transport dve osobe, starosti 32 i 22 godine. Obe su zadobile ustrelne rane, jedna u natkolenicu a druga u koleno. U dobrom opštem stanju, prevezene su u Urgentni centar.
Osim ovih ozbiljnih incidenata, tokom noći dogodilo se i pet saobraćajnih udesa u kojima je povređeno devet osoba. Jedan pacijent je zadobio teške telesne povrede i prevezen je u Urgentni centar na dalju dijagnostiku i lečenje. Ovi incidenti dodatno su opteretili već preopterećene hitne službe.
Dr Obrenović je istakla da su tokom noći pomoć tražili i pacijenti sa hroničnim oboljenjima, kao što su hronična opstruktivna plućna bolest, astma, onkološke bolesti i psihijatrijski problemi. Mnogi od njih su se javljali zbog pogoršanja stanja, što je često rezultat neredovnog uzimanja terapije.
„Pacijenti su dolazili sa simptomima koji su se pogoršali zbog neredovnog uzimanja svoje redovne terapije. Takođe, javljali su se i sugrađani zbog povišenog krvnog pritiska,“ navela je doktorka. Ona je upozorila da je važno da pacijenti redovno uzimaju svoju terapiju, a ukoliko se simptomi ne povuku, možda je vreme da se terapija promeni.
Ova noć pokazuje koliko je važno da se hitna pomoć i javne službe redovno pripremaju za iznenadne i teške situacije. Intervencije Hitne pomoći su pokazale brzinu i efikasnost, ali i potrebu za kontinuiranim radom na prevenciji nasilja i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja građana.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da su zdravstvene institucije uvek tu da pruže pomoć, ali i da je odgovornost svakog pojedinca da se brine o svom zdravlju. Prevencija, redovno uzimanje terapije i proaktivno rešavanje zdravstvenih problema mogu značajno smanjiti potrebu za hitnim intervencijama.
Hitna pomoć u Beogradu ostaje na raspolaganju građanima, a doktorka Obrenović je pozvala sve sugrađane da vode računa o svom zdravlju i da ne čekaju poslednji trenutak da potraže pomoć. Kroz zajednički rad i svest o važnosti zdravlja, moguće je smanjiti pritisak na hitne službe i obezbediti bržu i efikasniju pomoć onima kojima je najpotrebnija.
