Mališani Jovan (13) i Vukan (8) Vuletić, najmlađe su žrtve masovnog ubistva na Cetinju koje se dogodilo 1. januara 2023. godine. U ovom tragičnom incidentu, višestruki ubica Aco Martinović oduzeo je život 13 osoba i ranio troje ljudi. Pet meseci nakon ovog nezapamćenog zločina, porodice ubijenih još uvek se bore sa gubitkom svojih najmilijih.
Tetka ubijenih dečaka, duboko potresena tragedijom, objavila je emotivne stihove posvećene svojim sestrićima. Njene reči oslikavaju bol i tugu koju oseća svakodnevno. U stihovima, ona se prisetila srećnih trenutaka provedenih s njima, ali i bola koji oseća nakon njihovog gubitka. „Rane moje, danas sam vam srećna, u san ste mi došli,“ piše ona, izražavajući želju da ponovo vidi svoje voljene.
Obdukcija je pokazala da je Aco Martinović, počinilac ovog strašnog zločina, imao antisocijalne karakteristike i bio u stanju opijenosti kada je počinio masakr. Pre nego što je započeo svoj krvavi pir, Martinović je popio 20 čašica pelinkovca, što je dodatno ukazalo na njegovu mentalnu nestabilnost.
Tetka dečaka je podelila svoje emocije i na društvenim mrežama, gde je često objavljivala fotografije svojih sestrića i otvoreno govorila o svom bolu. „Bili smo sretni. Svi smo imali zdravu decu. I onda su Jovan i Vukan nestali. Polomljeni smo. Uništeni,“ napisala je. Ovaj gubitak je za njihovu porodicu bio devastirajući, a tetka izražava kako im je teško da se nose sa stvarnošću bez njih.
Zločin se dogodio u kafani „Velestovo“, gde je Martinović prvo ubio četvoro ljudi, a zatim nastavio svoj krvavi pohod u naseljima Bajicama i Humcima, gde su stradala i deca. Na kraju, ubica je pucao sebi u glavu kada su ga policijske snage opkolile, preminuvši na putu do bolnice.
Žrtve ovog masakra uključuju i članove porodice Martinović, među kojima su Marko, njegov brat blizanac Miloš i njihovi roditelji Radovan i Radmila. Pored njih, nastradali su i drugi građani, a spisak žrtava uključuje ukupno 13 imena, među kojima su i starije osobe i deca.
Tetka Jovana i Vukana, koja se svakodnevno bori sa svojim emocijama, opisuje kako im je tuga neizdrživa. „Njihov jecaj mi u ušima odzvanja 24 sata. Njihova bol u očima me reže,“ piše ona. Ova tragična priča nas podseća na krhkost ljudskog života i na to kako jedan trenutak može promeniti sudbinu mnogih.
Osim što je ovaj događaj ostavio dubok emocionalni ožiljak na porodice žrtava, on je takođe pokrenuo širu diskusiju o mentalnom zdravlju i nasilju u društvu. Obdukcija je pokazala da je Martinović imao problema sa mentalnim zdravljem i bio je antisocijalan, što dodatno naglašava potrebu za boljim sistemima podrške i prevencije nasilja.
Porodice koje su preživele ovaj zločin i dalje se bore sa posljedicama, a tetkina bolna svedočenja služe kao podsećanje na to koliko je važno čuvati i štititi decu i slabije u društvu. „Da bol ne jenjava“, izjavila je tetka, govoreći o neizmernoj patnji koju oseća. Njene reči su poziv na akciju za sve nas da se zauzmemo za sigurnije i zdravije društvo.
U ovoj tragediji, bol i tuga su neizbežni, ali takođe postoji nada da će se kroz sećanje na Jovana i Vukana, kao i na sve ostale žrtve, stvoriti prostor za promene u društvu. „Molitva, da Bog sačuva razum onima koji su ostali,“ završava ona, ostavljajući nas sa dubokim pitanjem: Kako možemo kao društvo učiniti više da sprečimo ovakve tragedije u budućnosti?
