Lana Stanišić, studentkinja koja je bila deo grupe koja je organizovala štafetnu trku ka Briselu, obratila se javnosti nakon što su se od nje distancirali ostali studenti uključeni u akciju. U svom obraćanju, Stanišić je objasnila da je izbačena iz grupe nakon što je počela da postavlja pitanja o tome kako se troše donacije prikupljene za studente u blokadi. Ona je istakla da je od početka bila za transparentnost u vezi sa finansijama i da je želela da se svi članovi grupe upoznaju s iznosom donacija.
„Nijednom nisam dobila izvod ili informacije o tome koliko imamo u donacijama. Postavljala sam pitanja, ali nisam dobijala konkretne odgovore“, rekla je Stanišić. Ona je dodala da je, zbog svog insistiranja na transparentnosti, postala meta ostalih koordinatora koji su počeli da je tretiraju kao pretnju.
„Počeli su da prete izbacivanjem, govoreći da su mi mogli izglasati nepoverenje. Pokušavali su da me optuže za neke stvari koje nisam uradila“, izjavila je ona. Prema njenim rečima, pritisak je rastao kako se trenutak trke približavao, a organizatori su, kako tvrdi, održavali sastanke u neprimerenim satima, dok je ona spavala.
Stanišić je ispričala i da joj je traženo da se ponaša prema uputstvima medijskog tima te da se „okreće od kamera“. „Osetila sam da će me izbaciti iz grupe“, dodala je. Istakla je da su joj zabranjene izjave i da se Ekonomski fakultet ogradio od nje, zbog čega su njene fotografije bile nevidljive ili snimljene tako da se ne vidi njeno lice.
Na plenumu na kojem je izbačena bilo je samo 17 od 65 članova grupe, a među njima su bile i četiri osobe koje su se pridružile akciji tek dan ili dva pre sastanka. Stanišić je objasnila da je ideja o trci do Brisela proizašla iz njenog entuzijazma, te da je želela da zaštiti autorska prava na tu ideju i da ih prenese na studente u blokadi.
„Moj advokat mi je rekao da mogu zaštititi autorska prava i da taj dokument mogu čuvati kao samoodbranu. Planirala sam da ga prenesem na studente nakon završetka akcije“, navela je ona. Stanišić je takođe istakla da je razlog zbog kojeg se Ekonomski fakultet ogradio od nje politički. „Rekla sam da imamo ubačene elemente među nama koji rade za određene interese, što se i potvrdilo nakon što su neki snimci plenuma procureli“, izjavila je.
Ova situacija ističe tenzije unutar grupe koja se bavi organizacijom trke, ali i šire društvene probleme vezane za transparentnost i odgovornost. Njena priča oslikava kako se unutar studentskog aktivizma mogu javiti nesuglasice, posebno kada su u pitanju finansije i upravljanje donacijama.
Lana Stanišić smatra da je važno da se ovakve situacije razjasne i da se ne zanemaruju glasovi onih koji traže odgovornost. „Nadam se da će se stvari promeniti i da će se više ljudi uključiti u diskusiju o transparentnosti u organizacijama koje se bave važnim pitanjima“, zaključila je.
Ovaj slučaj je izazvao pažnju javnosti i otvorio pitanja o tome kako se upravlja donacijama i kako se osigurava transparentnost u organizacijama koje se bave društvenim pitanjima. U vremenu kada je svakodnevno važno osigurati odgovornost i transparentnost, iskustvo Lanu Stanišić može poslužiti kao upozorenje svim studentima i aktivistima o potrebama za jasnim pravilima i otvorenom komunikacijom.
